„Kapetane", obrati mu se Gavin, „možemo li da razgovaramo nasamo?"
Čubajn sumnjičavo pogleda Gavina, pa klimnu prema hodniku. Njih dvojica se povukoše. Bojažljive sluge su čekale napolju, spremne da očiste krv.
Čubajn prekrsti ruke i odmeri Gavina od glave do pete. „Šta hoćeš od mene, moj lorde?"
Često naglašava stalež. Samo spokojno, pomislio je Gavin. I dalje se stidi zbog načina kako je upao u Brinov tabor. On nije takav čovek. Život sa Omladincima i zbunjenost pa sramota zbog događaja za vreme i nakon slamanja Kule promenili su ga u velikoj meri. On ne može da nastavi tim putem.
„Kapetane", obrati mu se Gavin, „zahvalan sam na tome što si mi dozvolio da pregledam ovu prostoriju."
„Nisam imao mnogo izbora."
„To shvatam - ali svejedno sam ti zahvalan. Meni je od velike važnosti da Amirlin vidi kako sam od pomoći. Ako otkrijem nešto što je sestrama promaklo, to bi mi veoma značilo."
„Da", odgovori mu Čubajn, mrko ga gledajući. „Uveren sam da bi."
„Možda će me onda naposletku prihvatiti za svog Zaštitnika."
Čubajn trepnu. „Svog... Zaštitnika?"
„Da. Nekada se činilo sigurnim da će me prihvatiti, ali sada... pa, ako budem pomogao sa ovom istragom, možda će to stišati bes koji oseća prema meni." Diže ruku i uhvati Čubajna za rame. „Zapamtiću tvoju pomoć. Zoveš me lordom, ali meni je moja titula sada beznačajna. Sve što želim jeste da budem Egvenin Zaštitnik i da je čuvam."
Čubajn nabra veđe, a onda klimnu i kao da se opusti. „Čuo sam te dok si pričao. Tražiš belege kapija. Zašto?“
„Mislim da ovo nije delo Crnog ađaha“, odgovori Gavin. „Mislim da je ovde posredi Sivi čovek, ili nekakav drugi ubica. Možda neki Prijatelj Mraka među osobljem? Mislim, pogledaj kako su ove žene ubijene. Noževima."
Čubajn klimnu. „Bilo je i tragova borbe. To su pomenule sestre koje su sprovodile istragu. Knjige su srušene sa stola. Misle da je to učinila žena koja se koprcala dok je umirala."
„Zanimljivo", reče Gavin. „Da sam ja Crna sestra, koristio bih Jednu moć, bez obzira na to što bi druge mogle da je osete. Žene u Kuli sve vreme usmeravaju; to ne bi bilo sumnjivo. Sputao bih svoju žrtvu tkanjima, ubio je pomoću Moći, a onda pobegao pre nego što iko pomisli da je to čudno. Ne bi bilo nikakvog koprcanja."
„Možda", reče mu Čubajn. „Ali Amirlin je izgleda uverena da je ovo delo Crnih sestara."
„Razgovaraču s njom i videti zašto", reče Gavin. „Ali za sada bi možda trebalo da napomeneš onima koje sprovode istragu kako bi bilo pametno da razgovaraju sa slugama. Mislim, s obzirom na ovo o čemu smo pričali."
„Da... mislim da ću to možda i uraditi." Čovek klimnu, delujući manje ugroženo.
Njih dvojica se odmaknuše jedan od drugoga, a Čubajn mahnu slugama da uđu i počnu sa čišćenjem. Slit zamišljeno izađe iz prostorije. Nosio je nešto stisnuto između prstiju. „Crna svila", kaza. „Nema načina da se sazna potiče li od napadača."
Čubajn uze tkaninu. „Neobično."
„Malo je verovatno da bi jedna Crna sestra stavljala do znanja ko je i šta je time što nosi crninu", primeti Gavin. „Ali nekom običnom ubici tamne boje bi mogle biti potrebne za skrivanje."
Čubajn umota niti u maramicu i stavi ih u džep. „Odneću ovo Siejni Sedai." Zvučao je zadivljeno.
Gavin klimnu Slitu, pa njih dvojica odoše.
„Bela kula ovih dana vrvi od sestara koje su se vratile i od novih Zaštitnika", tiho reče Slit. „Kako bilo ko - ma koliko se dobro krio - može da odeven u crninu stigne do gornjih spratova a da ne privuče pažnju na sebe?"
„Navodno su Sivi ljudi u stanju da izbegnu tuđu pažnju", odgovori Gavin. „Mislim da je ovo još dokaza u prilog tome. Hoću da kažem da mi deluje neobično što niko zapravo nije video te Crne sestre. Imamo previše pretpostavki."
Slit klimnu, odmeravajući tri polaznice koje su se sakupile da blenu u gardiste. Videše Slita kako ih posmatra, pa zacikaše jedna drugoj pre nego što pobegoše.
„Egvena zna više nego što govori", reče Gavin. „Razgovaraču s njom."
„Pod pretpostavkom da će te primiti", kaza Slit.
Gavin razdraženo zagunđa. Spustiše se niz nekoliko prolaza do sprata na kojem je Amirlinina radna soba. Slit je ostao s njim - njegova Aes Sedai, jedna Zelena po imenu Hatori, retko kada ima neke dužnosti za njega. I dalje merka Gavina da joj bude Zaštitnik; a pošto ga Egvena toliko dovodi do ludila, Gavin se čak nosio mišlju da pusti Hatori da ga veže.
Ne. Zapravo nije tako. On voli Egvenu, iako ga ona izluđuje. Nije mu bilo lako da odluči da digne ruke od Andora - a Omladince neće ni da spominje - zarad nje. Ali ona i dalje odbija da ga veže za sebe.
Gavin stiže do njene radne sobe i priđe Silvijani. Žena je sedela za svojim urednim i sređenim stolom Čuvarke u predvorju ispred Egvenine radne sobe. Ona pogleda Gavina očima iz kojih se iza njene maske Aes Sedai nije moglo ništa pročitati. Pretpostavljao je da joj se on ni najmanje ne dopada.
„Amirlin piše veoma važno pismo", reče mu Silvijana. „Možeš da sačekaš."
Gavin zausti.
„Zatražila je da je niko ne prekida", kaza mu Silvijana, vraćajući se onome što je čitala s jednog lista hartije. „Možeš da sačekaš."
Gavin uzdahnu, ali klimnu. Tad ga Slit pogleda u oči i pokaza mu da će on da ide. Zašto je uopšte i dopratio Gavina dotle? Neobičan je to čovek. Gavin mu mahnu u znak pozdrava, a Slit ode niz hodnik.
Predvorje je bilo jedna veličanstvena prostorija s debelim crvenim tepihom i drvenim obrubom na kamenim zidovima. Iz iskustva je znao da nijedna stolica nije udobna, ali u toj prostoriji beše i jedan prozor. Gavin mu priđe kako bi udahnuo vazduha i položi ruke na uvučeni kamen, bacajući pogled preko dvorišta Bele kule. Na toj visini, vazduh je delovao svežije i hladnije.
Ispod je video novo zaštitničko vežbalište. Staro je raskopano kada je Elaida počela da gradi svoju palatu. Niko nije siguran šta će Egvena na kraju uraditi s tom građevinom.
Na vežbalištu je gužva i gomila prilika mačuje, trči i učestvuje u dvobojima. S prilivom izbeglica, vojnika i najamnika, ima mnogo onih koji sebe doživljavaju dostojnim toga da budu Zaštitnici. Egvena je otvorila vežbalište za sve koji žele da se obučavaju i da pokušaju da se dokažu, a namerava i da progura da se narednih nekoliko nedelja što više žena uzdigne do šala.
Gavin je nekoliko dana proveo vežbajući, ali aveti ljudi koje je ubio dole deluju prisutnije. Vežbalište pripada njegovom prošlom životu - vremenu pre nego što je sve pošlo po zlu. Drugi Omladinci su se s lakoćom - i zadovoljstvom - vratili tom životu. Džisao, Radžar, Darent i većina ostalih njegovih zapovednika već su odabrani za Zaštitnike. Neće proći dugo pre nego što od njegove družine ne ostane niko - izuzev njega.
Brava na unutrašnjim vratima škljocnu, pa se začuše prigušeni glasovi. Gavin se okrenu i ugleda Egvenu, odevenu u zeleno i žuto, kako prilazi da razgovara sa Silvijanom. Čuvarka ga pogleda krajičkom oka, a njemu se učini da joj na licu vidi tračak mrštenja.
Egvena ga ugleda. Lice joj je zračilo spokojem Aes Sedai - veoma brzo je postala umešna u tome - a on shvati da se oseća pomalo nelagodno.
„Jutros se zbila još jedna smrt“, tiho kaza on, prilazeći joj.
„Zapravo", odgovori mu Egvena, „to se dogodilo sinoć."
„Moramo da razgovaramo", izusti Gavin.
Egvena i Silvijana se zgledaše. „U redu", odgovori mu Egvena, pa se vrati u svoju radnu sobu koracima skladnim kao da lebdi.
Gavin pode s njom, ne gledajući Čuvarku. Amirlinina radna soba je jedna od najveličanstvenijih prostorija u Kuli. Zidovi su zastrti drvetom s bledim šarama, izrezbarenim u bajkovite prizore, čudesno razrađene do najsitnijih pojedinosti. Ognjište je bilo od mermera, a pod od tamnocrvenog kamena isečenog u dijamantske oblike. Na Egveninom velikom izrezbarenom stolu bile su dve svetiljke u obliku žena koje dižu ruke, a plamen im gori između dlanova.