„Mogu li... " Perin se mučio da objasni to što hoće da kaže. „Mogu li da pobegnem tako daleko da vukovi ne mogu da me čuju?"
Skakač je delovao zbunjeno. Ne. „Zbunjeno" nije dovoljno dobar izraz da opiše mučna slanja koja su dopirala od Skakača. Ništavilo, smrad trulog mesa, vukovi koji zavijaju od bola. Skakač ne može da zamisli kako je to biti odsečen.
Perin je bio ošamućen. Zašto li je prestao da kuje? Mora da završi. Gazda Luhan će biti razočaran! Ono grumenje je užasno. Trebalo bi da ga sakrije. Da napravi nešto drugo i da pokaže kako jeste sposoban. On ume da kuje. Zar ne?
Iza njega se začu neko šištanje. Perin se okrenu, iznenadivši se kada ugleda kako jedno od buradi za kaljenje pored ognjišta ključa. Naravno, pomisli. Ona prva dva komada koja sam završio - tu sam ih ubacio.
Iznenada obuzet strepnjom, Perin zgrabi mašice i zagnjuri ih u ključalu vodu, a para mu se diže u lice. Nađe nešto na dnu bureta i izvadi ga mašicama: parče usijanog metala.
Sjaj iščile. To parče metala zapravo je bila čelična figurica u obliku visokog i mršavog čoveka s mačem na leđima. Svaka pojedinost na toj figurici beše jasno prikazana - nabori košulje, kožne vrpce na balčaku sićušnog mača. Ali lice mu je izvitopereno, a usta razjapljena u nemom vrisku.
Aram, pomisli Perin. Ime mu je bilo Aram.
Perin ne može to da pokaže gazda Luhanu! Zašto li je napravio tako nešto?
Figurica još više razjapi usta, nemo vrišteći. Perinu se ote uzvik, pa je ispusti s mašica i odskoči. Statuica pade na drveni pod i razmrska se.
Zašto toliko razmišljaš o njemu? Skakač zevnu širokim vučjim zevom, a jezik mu se povuče. Uobičajeno je da mlado štene izaziva vođu čopora. Bio je glup, a ti si ga porazio.
„Ne", prošapta Perin. „To nije uobičajeno za ljude. Ne za prijatelje."
Zidovi kovačnice iznenada se raziđoše i pretvoriše u dim. Delovalo mu je prirodno da se to dogodi. Perin napolju ugleda ulicu obasjanu dnevnom svetlošću, u gradu s radnjama slomljenih izloga.
„Malden", izusti Perin.
Napolju je stajala maglovita providna prikaza njega. Prikaza nije nosila kaput; gole ruke bile su nabrekle od mišića. Brada mu je bila kratka, ali zbog toga je delovao starije i napetije. Da li Perin zaista izgleda tako upečatljivo? Zdepasta gromada od čoveka, zlatnih očiju koje kao da blistaju, sa blistavom sekirom sečiva u obliku polumeseca, veličine ljudske glave.
Nešto nije u redu s tom sekirom. Perin izađe iz kovačnice, prolazeći kroz senovitu prikazu sebe. Kada to učini, on postade ta slika, a teška sekira nađe mu se u ruci i radna odeća nestade, zamenjena bojnom spremom.
On potrča. Da, to jeste Malden. Aijeli su na ulicama. Proživeo je tu bitku, mada je ovoga puta daleko spokojniji. Ranije se izgubio u uzbuđenju borbe i traganju za Failom. Stade nasred ulice. „Nije ovako bilo. U Maldenu sam nosio čekić. Odbacio sam sekiru."
Rog ili kopito, Mladi Biče, zar je bitno čime loviš? Skakač je sedeo na suncem obasjanoj ulici pored njega.
„Da, bitno je. Bitno je meni."
A koristiš ih na isti način.
Dva Šaidoa pojaviše se iza jednog ugla. Gledali su nešto s leve strane, što Perin nije mogao da vidi. Pojuri da ih napadne.
Prvog preseče preko brade, pa drugome zari u nedra šiljak sekire. Bio je to surov i strašan napad, i sva trojica su završila na tlu. Bilo je potrebno nekoliko uboda šiljkom kako bi dokrajčio drugog Šaidoa.
Perin ustade. Seća se da je ubio ta dva Aijela, mada je to učinio čekićem i nožem. Ne žali zbog njihove smrti. Čovek ponekad mora da se bori - i jednostavno je tako. Smrt je strašna, ali to ne znači da nije nužna. Zapravo, osećao se predivno kada se sukobio sa Aijelima. Osećao se kao vuk u lovu.
Kada se Perin bori, skoro da postaje neko drugi. A to je opasno.
On optužujuće pogleda Skakača, koji je lenjo ležao na jednom uličnom uglu. „Zašto me teraš da ovo sanjam?"
Teram?, upita Skakač. Ovo nije moj san, Mladi Biče. Vidiš li moje čeljusti na tvom vratu, kako te primoravaju da razmišljaš o njemu?
Krv se slivala s Perinove sekire. Znao je šta sledi. Okrenu se. Aram mu se približavao s leđa, ubilačkog pogleda. Pola lica nekadašnjeg Krpara bilo je umazano krvlju, koja mu se slivala s brade i kapala na kaput s crvenim prugama.
Aram zamahnu mačem ka Perinovom vratu, tako da čelik zasikta kroz vazduh. Perin ustuknu za korak. Odbija da se opet bori protiv tog mladića.
Senovita prikaza odvoji se od njega, ostavljajući pravog Perina u kovačkoj odeći. Senka razmeni nekoliko udaraca sa Aramom. Prorok mi je to objasnio... Ti si zapravo Nakot Senke... Došao sam da izbavim gospu Failu od tebe...
Senoviti Perin iznenada se preobrazi u vuka. Krzna mračnog skoro kao da je Senobrat, skoči i zakla Arama.
„Ne! Nije se tako odigralo!"
To je san, posla mu Skakač.
„Ali nisam ga ja ubio", pobuni se Perin. „Neki Aijel ga je ustrelio neposredno pre... "
Pre nego što je Aram stigao da ubije Perina.
Rog, kopito ili zub, posla mu Skakač, okrenuvši se i pošavši prema jednoj zgradi. Njen zid nestade, otkrivajući da se u njoj nalazi gazda Luhanova kovačnica. Zar je bitno? Mrtvi su mrtvi. Dvonogi obično ne dolaze ovamo kada umru. Ne znam kuda to idu.
Perin pogleda Aramovo telo. „Trebalo je da mu otmem taj glupi mač istog trena kada ga je uzeo u ruke. Trebalo je da ga pošaljem da se vrati svojoj porodici."
Zar štene ne zaslužuje da ima očnjake?, upita Skakač, iskreno zbunjen. Zašto bi mu ih iščupao?
„To je ljudska stvar", odgovori mu Perin.
Dvonoge stvari, ljudske stvari. Kod tebe se sve uvek vrti oko nekih ljudskih stvari. Šta je sa vučjim stvarima?
„Ja nisam vuk."
Skakač uđe u kovačnicu, a Perin nevoljno pođe za njim. Voda u buretu je i dalje ključala. Zid se vratio, a Perin je opet bio u kožnom prsluku i kecelji, s mašicama u rukama.
On priđe buretu i izvadi još jednu figuricu. Ta je bila u obliku Toda al'Kara. Dok se hladila, Perin je video da joj lice nije izobličeno kao Aramovo, mada je donja polovina još bila bezoblična - i dalje samo parče metala. Figurica je i dalje blistala crvenkastim sjajem, čak i nakon što ju je Perin spustio na pod. Opet gurnu mašice u vodu i izvadi statuicu Džorija Kongara, pa onda Azija al'Tona.
Perin se stalno vraćao buretu ključale vode i iz njega vadio figuricu za figuricom. Kako to već zna da bude u snovima, to je trajalo tek jedan tren, ali se činilo kao da se proteglo na sate. Kada je završio, na stotine figurica stajalo je na podu, okrenuto prema njemu. Gledajući ga. U svakoj čeličnoj figurici kao da je gorela sićušna vatra - kao da su čekale da budu prekovane.
Ali takve figurice se ne kuju - već liju. „Šta to znači?" Perin sede na jednu stoličicu.
Znači? Skakač otvori usta u vučjem kezu. To znači da na podu ima mnogo malih ljudi koji nisu za jelo. Tvoj soj previše voli stenje i ono što je u njemu.
Statuice su izgledale kao da ga optužuju za nešto. Oko njih, Aramove krhotine kao da su se svakog trena uvećavale. Smrskane šake zagrebaše po tlu. Sve krhotine pretvoriše se u šačice, koje su stale da gmižu ka Perinu i da se pružaju ka njemu.
Perin oštro uzdahnu, pa skoči na noge. U daljini začu zvonak smeh kako se sve više približava i od kog se cela zgrada tresla. Skakač skoči na njega. A onda...
Perin se trže i probudi se. Vratio se u svoj šator, podignut na onom polju gde su već nekoliko dana ulogoreni. Prethodne nedelje naleteli su na mehur zla zbog kog su vatrenocrvene ljigave zmije izmigoljile iz tla po čitavom logoru. Nekoliko stotina ljudi boluje od njihovih ujeda; Lečenje Aes Sedai bilo je dovoljno da većinu njih sačuva u životu, ali ne i da se u potpunosti oporave.