„Odredila sam sestre da istraže sve što možemo da nađemo o Mesani", nastavi Egvena. „Ona nije ratnik, Gavine. Ona je upravnik i neko ko priprema planove. Ako budem uspela da se suočim s njom, moći ću da je porazim. Ali najpre moramo da je pronađemo. Izlaganje sebe je samo jedan od mojih planova - a u pravu si kada kažeš da je opasan. Ali preduzela sam velike mere predostrožnosti."
„To mi se nimalo ne dopada."
„Ne tražim od tebe odobrenje." Odmeri ga. „Moraćeš da imaš poverenja u mene."
„Ali imam poverenja u tebe“, odgovori joj on.
„Sve što tražim jeste da to makar jednom pokažeš."
Gavin stisnu zube. Onda joj se pokloni i izađe iz njene radne sobe, pokušavajući - bezuspešno - da zadrži vrata da se ne zalupe prejako dok ih je zatvarao. Silvijana mu uputi pogled pun neodobravanja dok je prolazio pored nje.
Odatle je pošao na vežbalište, iako mu je tamo bilo nelagodno. Potrebno mu je mačevanje.
Egvena duboko uzdahnu, pa se zavali i sklopi oči. Zašto joj je tako teško da obuzdava osećanja kada se nosi s Gavinom? Nikada se ne oseća tako lošom Aes Sedai kao kada razgovara s njim.
U njoj se komešalo tako mnogo osećanja, nalik na razna vina koja su se prolila i pomešala: bes zbog njegove tvrdoglavosti, izgarajuća žudnja za njegovim naručjem, zbunjenost zbog svoje nesposobnosti da to dvoje odvoji.
Gavin ume da joj uđe pod kožu i u srce. Ta njegova strast je opčinjujuća. Zabrinuta je zbog mogućnosti da je to zarazi ako ga veže za sebe. Da li to tako radi? Kakav je osećaj biti vezan i osećati tuđa osećanja?
Želi da ima to s njim, tu povezanost koju drugi imaju. A jeste važno da pored sebe ima ljude na koje se može osloniti da će joj protivrečiti, ali nasamo. Ljude koji je poznaju kao Egvenu, a ne kao Amirlin.
Ali Gavin je previše razuzdan i još mu se ne može verovati.
Pogledala je svoje pismo novom kralju Tira, u kojem mu objašnjava kako Rand preti da će polomiti pečate. Njen plan da ga zaustavi zavisiće od toga hoće li joj poći za rukom da prikupi podršku od ljudi kojima veruje. O Darlinu Sisneri ima oprečne izveštaje. Neki kažu da je on jedan od Randovih najvećih uzdanica, dok drugi tvrde da se ubraja među Randove najveće protivnike.
Na tren je odložila pismo, a onda pribeležila neke misli o tome kako se obratiti Dvorani u vezi s pitanjem Zaštitnika. Gavin je izneo izvrstan stav, mada je otišao predaleko i dao sebi previše slobode. Molba upućena ženama koje nemaju Zaštitnike da ih izaberu, uz objašnjenje svih prednosti i isticanje činjenice kako bi to moglo da spase živote i pomogne da se Senka porazi... to bi bilo prikladno.
Ona nasu sebi čaja od metvice iz čajnika koji joj je stajao na stolu, sa strane. Za divno čudo, u poslednje vreme se ne kvari onako često, a sad čaj ima baš lep ukus. Nije saopštila Gavinu drugi razlog što je od njega zatražila da noću ne bude pred njenim vratima. Ne može da zaspi zato što zna da je on tamo, svega nekoliko stopa od nje. Brine se da će popustiti i da će mu otvoriti vrata.
Silvijanin remen nije mogao da joj skrši volju, ali Gavin Trakand se tome opasno približava.
Grendal je predvidela glasnikov dolazak. Čak i tu, u njenom najtajnijem skrovištu, njegov dolazak nije bio neočekivan. Izabrani ne mogu da se sakriju od Velikog gospodara.
Skrovište nije bilo palata, letnjikovac ili drevna tvrđava. Bila je to pećina na jednom ostrvu za koje niko ne mari, u delu Aritskog okeana gde niko nikada ne zalazi. Koliko ona zna, nigde u blizini nema ničeg zanimljivog ili vrednog pažnje.
Smeštaj je tu stvarno grozan. Za to mesto, koje ima svega tri odaje, stara se šestoro njenih lošijih mezimaca. Ulaz je zatvorila kamenom, tako da je kapija jedini način da se uđe i izađe. Sveža voda navire iz jednog prirodnog kladenca, a hranu je ranije uskladištila, dok vazduh dopire kroz pukotine u kamenu. Tu je memljivo i bedno.
Drugim rečima, to je upravo onakvo mesto gde je niko ne bi tražio, niti očekivao da će je tu naći. Svi znaju da Grendal ne može da podnese nedostatak raskoši. To jeste istina. Ali najbolje u vezi s predvidljivošću jeste to što ti predvidljivost na kraju omogućava da učiniš ono neočekivano.
Nažalost, ništa od toga se ne odnosi na Velikog gospodara. Dok se opuštala na divanu postavljenom žutom i plavom svilom, Grendal je gledala otvorenu kapiju pred sobom. Glasnik je bio jedan čovek neuglednog lika i preplanule kože, u crno- crvenoj odeći. Nije ni progovorio - njegovo prisustvo jeste poruka. Jedna od njenih mezimica - prelepa crnokosa žena krupnih smeđih očiju, nekada tairenska visoka gospa - zurila je u kapiju. Delovala je prestravljeno. Grendal se upravo tako osećala.
Sklopila je drvene korice knjige Obasjana u snegu, pa je ustala. Na sebi je imala haljinu od tanke crne svile protkane trakama strejta. Prošla je kroz kapiju pazeći da deluje samouvereno. Moridin je stajao u svojoj palati od crnog kamena. U toj prostoriji nije bilo nameštaja: samo založeno ognjište. Veliki gospodaru! Vatra po tako toplom danu? Zadržala je staloženost i nije počela da se znoji.
On se okrenu prema njoj, a crne mrlje saa zaigraše mu u očima. „Znaš zašto sam te pozvao.“ To nije bilo pitanje.
„Znam.“
„Aran’gar je mrtva i izgubljena za nas - i to pošto je Veliki gospodar poslednji put preselio njenu dušu. Čovek bi pomislio da su ti ovakve stvari prešle u naviku, Grendal."
„Živim da bih služila, Nae’blise“, odgovori ona. Samouverenost! Mora da deluje samouvereno.
On se pokoleba, premda tek na tren. Dobro. „Zacelo ne želiš da kažeš da je Aran’gar postala izdajica."
„Šta?“, upita Grendal. „Ne, naravno da ne.“
„Kako je onda to što si ti učinila služenje?"
Grendal zalepi sebi na lice izraz zabrinutosti i zbunjenosti. „Pa, sledila sam zapovest koju sam dobila. Zar nisam ovde da bih bila pohvaljena?"
„Daleko od toga“, zajedljivo odgovori Moridin. „Tvoja neiskrena zbunjenost mene neće zavarati, ženo.“
„Nije neiskrena", odvrati Grendal, pripremajući svoju laž. „Premda nisam očekivala da Veliki gospodar bude srećan zbog toga što je ostao bez jednog Izabranog, dobitak je očigledno vredan te cene."
„Kakav dobitak?", procedi Moridin. „Dopustila si da te iznenade i da pri tome nastrada jedan od Izabranih! Trebalo je da se upravo na tebe možemo osloniti da izbegavaš Al’Tora."
On ne zna da je ona vezala Aran’gar i ostavila je da umre; misli da je to bila greška. Dobro. „Iznenađena?", upita ona, zvučeći zgroženo. „Mislim, stvarno... Moridine, kako možeš pomisliti da sam dopustila da me on slučajno pronađe!"
„To si učinila namerno!"
„Naravno", odvrati Grendal. „Samo što ga nisam za ruku dovela do Natrinove humke. Lijus Terin nikada nije mogao da vidi činjenice ispred nosa. Moridine, zar ne shvataš? Kako će se Lijus Terin nositi sa onim što je učinio? Uništio je čitavu tvrđavu - jedan grad u malom, sa stotinama žitelja? Usmrtio je nevine ljude da bi ostvario svoj cilj! Hoće li mu to lako pasti?"
Moridin se pokoleba. Ne, nije razmišljao o tome. Ona se nasmeši u sebi. Al’Torov čin za njega ima savršenog smisla. To je bio najlogičniji, te stoga i najrazumniji put do cilja. Ali što se Al’Tora tiče... njegov um je pun sanjarenja o časti i vrlini. Taj događaj mu neće prijati, a to što pred Moridinom o njemu priča kao o Lijusu Terinu samo će pojačati taj utisak. Ti postupci će rastrzati Al'Tora, pokidati mu dušu, raskrvariti srce. Imaće košmare i nositi breme griže savesti na plećima kao da je jaram teško natovarenih kola.
Nejasno se sećala kako je to bilo kada je načinila onih prvih nekoliko koraka prema Senci. Je li ikada osećala taj glupi bol? Nažalost - da. Ali to ne važi za sve Izabrane. Semirhag je od samog početka bila iskvarena do srži. Ali ostali su išli različitim putevima do Senke, uključujući Išamaela.