Na neki način, zastrašujuće je što je zabrinuta zbog toga.
„Lorde Perine", obrati mu se Alijandra kada se Morgaza udalji od nje. „Je li istina da nameravaš da pošalješ moje ljude nazad u Džehanu nakon što pronađeš Gila i njegove?"
Morgaza produži pored Masuri - ta Aes Sedai voli da joj se šoljica napuni tek kada lagano kucne noktom po njoj.
„Da“, odgovori Perin. „Svi znamo da nam se nisi pridružila baš u potpunosti svojevoljno. Da te nismo poveli, Šaidoi te nikada ne bi zarobili. Masema je mrtav. Vreme je da te pustim da se vratiš vladanju svojom državom."
„Uz sve dužno poštovanje, moj lorde", reče mu Alijandra. „Zašto primaš moje zemljake u vojsku ako je ne okupljaš za neku buduću namenu?"
„Ne pokušavam da okupim vojsku", odgovori Perin. „To što ih ne odbijam ne znači da nameravam da uvećavam ovu vojsku."
„Milostivi", kaza mu Alijandra, „ali jamačno je pametno zadržati ono što imaš."
„Perine, u pravu je", tiho kaza Berelajn. „Dovoljno je samo pogledati u nebo da bi se znalo kako Poslednja bitka samo što nije otpočela. Zašto da nalažeš njenim odredima da se vrate? Sigurna sam da će gospodaru Zmaju biti potreban svaki vojnik iz svake zemlje koja mu se zavetovala na odanost."
„Može da pošalje nekoga po njih kada to bude rešio", tvrdoglavo se usprotivi Perin.
„Moj lorde", reče mu Alijandra. „Nišam se zavetovala njemu, več tebi. Ako če Geldan poči u Tarmon Gai’don, onda bi to trebalo da čini pod tvojim barjakom."
Perin ustade, na šta se nekoliko ljudi u šatoru lecnu. Da li on to odlazi? Bez reči priđe otvorenoj stranici šatora, pa proturi glavu napolje. „Vile, dolazi ovamo", viknu.
Tkanje Jedne moći sprečavalo je da ljudi van šatora, prisluškuju šta se priča. Morgaza je mogla da vidi Masurina tkanja, zavezana u čvor, kako štite šator. Njihova zamršenost kao da se rugala njenom beznačajnom daru.
Masuri kucnu noktom po šoljici, a Morgaza požuri da je napuni. Ta žena voli da srkuće čaj kada je uznemirena.
Perin se vrati u šator, a za njim dođe zgodan mladić koji je nosio zavežljaj.
„Razmotaj ga", naredi mu Perin.
Mladić to učini, delujući bojažljivo. Na tkanini je bila vučja glava, što je postalo Perinovo znamenje.
„Ja nisam napravio ovaj barjak", poče Perin. „Nikada ga nisam želeo, ali pustio sam da se vijori - zbog tuđih saveta. Pa, razloga za to više nema. Naredio sam da se ta stvar skine, ali to nikada ne potraje." Pogleda Vila. „Vile, hoću da se ovo pronese kroz logor. Izdajem neposredno naređenje. Hoću da se sve i jedan primerak ovog barjaka spali. Razumeš li me?"
Vil preblede. „Ali..."
„Uradi šta ti se kaže", reče mu Perin. „Alijandra, zavetovaćeš se Randu čim ga budemo pronašli. Nećeš jahati pod mojim barjakom zato što ja neću imati barjak. Ja sam kovač i to je sve. Dosta sam trpeo ovu glupost."
„Perine?", zausti Faila. Delovala je iznenađeno. „Je li ovo pametno?"
Budala jedna muška. Trebalo je da o tome makar porazgovara sa svojom ženom, ali muškarci će uvek biti muškarci. Oni vole svoje tajne i svoje planove.
„Ne znam je li pametno - ali to je ono što ću da uradim", odvrati on i sede. „Odlazi, Vile. Hoću da ti barjaci budu spaljeni do mraka. Bez oklevanja, razumeš li me?"
Vil se ukoči, pa se okrenu u mestu i izađe iz šatora a da ništa nije odgovorio. Mladić je delovao kao da je izneveren. Za divno čudo, Morgaza shvati da se i ona oseća slično, makar u nekoj maloj meri. To je glupo. Dešava se ono što je želela - to je ono što bi Perin trebalo da učini. Ali ljudi su prestravljeni - i to s dobrim razlogom. Ono nebo, stvari koje se dešavaju sa svetom... pa, možda se u ovakvo vreme čoveku može i oprostiti što preuzima zapovedništvo.
„Ti si budala, Perine Ajbara", reče mu Masuri. Ona ume da bude neposredna.
„Sine", obrati se Tam Perinu, „momci mnogo polažu u taj barjak."
„Previše", reče Perin.
„Možda. Ali je dobro imati nešto da gledaš. Teško im je palo kada si spustio onaj drugi barjak. Ovo će im biti još teže."
„To je moralo da se uradi", odvrati Perin. „Dvorečani su se previše vezali za njega i počeli su da pričaju da će ostati sa mnom umesto da se vrate svojim porodicama, gde im je mesto. Tame, kada kapije opet prorade, ti ćeš ih povesti tamo." Onda pogleda Berelajn. „Pretpostavljam da se tebe i tvojih ljudi ne mogu otarasiti. Ti ćeš ići sa mnom do Randa."
„Nisam bila svesna činjenice", ukočeno reče Berelajn, „da moraš da nas se otarasiš. Bio si daleko manje nevoljan da prihvatiš moju podršku kada si zahtevao usluge mojih vojnika prilikom spasavanja svoje supruge."
Perin duboko udahnu. „Cenim pomoć koji ste mi svi vi pružili. U Maldenu smo uradili nešto dobro - i to ne samo za Failu i Alijandru. To je bilo potrebno uraditi. Ali, plamen me spalio - s time je sada gotovo. Ako hoćete da sledite Randa, siguran sam da će vas on prihvatiti. Ali moji Aša’mani su iznureni, a zadaci koje sam dobio završeni su. U mene kao da su zarivene neke kuke koje me vuku ka Randu. Pre nego što mogu da pođem, moram da završim sa svima vama."
„Mužu", odsečno kaza Faila. „Mogu li da predložim da počnemo od onih koji žele da odu?"
„Da“, reče Aravina. Nekadašnja gai'šainka sedela je u zadnjem delu šatora i bilo je veoma lako prevideti je, mada je postala veoma važna među onima koji svakodnevno upravljaju Perinovim taborom. Počela je da se ponaša kao njegova nezvanična domostrojiteljka. „Neke izbeglice biće srećne da se vrate svojim domovima."
„Radije bih premestio sve, ako mogu", odgovori Perin. „Grejdi?"
Aša’man slegnu ramenima. „Kapije koje sam otvorio za izviđače nisu me previše izmirile, pa mislim da bih mogao da otvorim i veće. Još sam pomalo slab, mada sam uglavnom ozdravio. Doduše, Niejldu će biti potrebno više vremena."
„Milostivi", tiho se zakašlja Balver. „Došao sam do nekih zanimljivih brojki. Prolazak kroz kapije ovoliko ljudi koliko ih sada imaš potrajaće satima, ako ne i danima. To neće biti onako brzo kao kada smo prilazili Maldenu."
„To će biti gadno, moj lorde", reče mu Grejdi. „Mislim da ne mogu jednu takvu kapiju držati otvorenu toliko dugo. Ne ako želiš da budem dovoljno snažan za bitku, za svaki slučaj."
Perin sede i opet se zagleda u kartu. Berelajnina šolja je bila prazna; Morgaza požuri da je napuni. „Onda dobro", reče Perin. „Počećemo da šaljemo male skupine izbeglica, ali najpre one koji žele da odu."
„Takođe", primeti Faila, „možda je vreme da pošaljemo glasnike da stupe u dodir s gospodarom Zmajem; možda će biti voljan da pošalje još Aša’mana."
Perin klimnu. „Da.“
„Poslednje što znamo", javi se Seonid, „jeste da je bio u Kairhijenu. Najviše izbeglica je odatle, pa možemo da počnemo tako što ćemo neke od njih poslati kućama, skupa sa izviđačima koji će se sastati s gospodarom Zmajem."
„Nije tamo“, reče Perin.
„Otkud znaš?“ Edara spusti šoljicu. Morgaza šunjajući se obiđe šator i zgrabi je kako bi je napunila. Najstarija među Mudrima, a možda i najistaknutija među njima - to je teško oceniti kod Mudrih - Edara je delovala zapanjujuće mlado za nekoga njenih navodnih godina. Morgazina slabašna sposobnost koriščenja Jedne moći bila je dovoljna da vidi kako je ta žena veoma snažna. Verovatno najsnažnija među prisutnima.
„Ja..." Perin kao da stade da zamuckuje. Da li on to ima neki izvor podataka koji ne deli s drugima? „Rand ima naviku da bude tamo gde ga čovek ne očekuje. Čisto sumnjam da je ostao u Kairhijenu. Ali Seonid je u pravu - najbolje je da tamo počnemo da ga tražimo."
„Milostivi", kaza mu Balver, „bojim se da možda ne... ovaj... nabasamo na nešto ako se ne pripazimo. Buljuci izbeglica koje se neočekivano vraćaju kroz kapije? Već duže ne znamo šta se dešava. Možda bismo mogli da pošaljemo izviđače da prikupe vesti, uz to što će stupiti u dodir sa Zmajem?"