Talanvor joj se nasmeši ulazeći u šator. Uze neke šoljice od nje, a onda se oboje predstaviše Perinu. Talanvor se svečano nakloni, zbog čega Morgaza oseti ujed razdraženosti. On je i dalje pripadnik Kraljičine garde - koliko ona zna, jedini odani pripadnik. Ne bi trebalo da se klanja tom seoskom skorojeviću.
„Kada ste nam se pridružili, predložili su mi nešto", promumla Perin. „Pa, mislim da je krajnje vreme da to prihvatim. U poslednje vreme, vas dvoje se ponašate kao mladić i devojka iz različitih sela koji sanjare jedno o drugome u onih sat vremena pre kraja Nedelje. Krajnje je vreme da se uzmete. Alijandra bi mogla da vas venča, ili možda ja. Da li poštujete neke običaje u vezi s tim?“
Morgaza iznenađeno trepnu. Prokleta bila Lini zato što je ubacila tu buvu Perinu u glavu! Morgazu obuze iznenadan strah, premda je Talanvor upitno pogleda.
„Idite da se presvučete u nešto lepše, ako hoćete", nastavi Perin. „Okupite sve za koje želite da vam budu svedoci i vratite se za sat vremena. Onda ćemo završiti sa ovom besmislicom."
Ona oseti kako crveni od besa. Besmislica? Kako se on samo usuđuje? I to na takav način! Da je otera kao da je ona dete, kao da su njena osećanja - njena ljubav - za njega samo otežavajuća okolnost?
Zamotavao je kartu, ali kada ga je Faila dodirnula po ruci, digao je pogled i uočio da njegova naređenja nisu izvršena.
„Pa?“, upita Perin.
„Ne“, odvrati Morgaza. Gledala je pravo u Perina; nije želela da vidi neumitno razočaranje i izraz odbačenosti na Talanvorovom licu.
„Molim?“, upita Perin.
„Ne, Perine Ajbara" reče mu Morgaza. „Neću se vratiti za sat vremena da bih se udala.“
„Ali...“
„Ako hoćeš da ti čaj bude poslužen, šator očišćen ili da se neke stvari odlože, onda me pozovi. Ako hoćeš da ti se odeća opere, poslušaću te. Ali ja sam tvoja sluškinja, Perine Ajbara, a ne tvoja podanica. Odana sam kraljici Andora. Ti nisi vlastan da mi izdaš takvu zapovest."
„Ja...“
„Ma ni kraljica lično ne bi zahtevala tako nešto! Prisiljavanje dvoje ljudi da se venčaju zato što ti je dojadilo kako se gledaju? Kao da su dva pseta za koja nameravaš da se pare, pa da prodaš štenad!“
„Nisam to tako mislio.“
„Svejedno si to kazao. Sem toga, otkud ti znaš kakve su namere ovog mladića? Jesi li razgovarao s njim? Jesi li ga pitao, jesi li ga ispitao kao što bi jedan velmoža to trebalo da učini u ovakvom slučaju?"
„Ali Majgdin", zausti Perin, „njemu je zaista stalo do tebe. Da si samo videla kako se ponašao dok si bila oteta. Svetlosti, ženo, to je očigledno!"
„Ono što se tiče srca nikada nije očigledno." Uspravivši se do svoje pune visine, skoro da se opet osećala kao kraljica. „Ako rešim da se udam za nekoga, sama ću to odlučiti. Za čoveka koji tvrdi da ne voli da zapoveda, ti baš voliš da naređuješ. Otkud si tako siguran da ja želim da prihvatim naklonost ovog mladića? Da li znaš šta je meni u srcu?"
Stojeći pored nje, Talanvor se ukoči, a onda se svečano pokloni Perinu i odsečnim korakom izađe iz šatora. On je osećajan. Pa, i njemu je potrebno da shvati kako ona neće dozvoliti da je bilo ko gura kako hoće. Više ne. Najpre Gebril, pa Valda, a sada Perin Ajbara? Talanvoru bi bila učinjena medveđa usluga ako bi dobio suprugu koja se za njega udala zato što joj je tako rečeno.
Morgaza odmeri Perina, koji je crveneo. Mekšim glasom mu reče: „Još si mlad kada je o ovome reč, pa ću ti dati jedan savet. Ima nekih stvari u koje bi velmoža trebalo da se meša, ali neke druge stvari nikada ne sme da dira. S vremenom ćeš naučiti razliku, ali molim te da se suzdržiš od ovakvih zahteva, makar sve dok se ne posavetuješ sa svojom ženom."
To rekavši, ona pade u naklon - i dalje noseći šoljice - pa se povuče. Nije trebalo da tako razgovara s njim. Pa, ni on nije trebalo da izda takvu zapovest! Izgleda da je u njoj ipak ostalo žara. Nije se osećala tako odlučno ili samouvereno još od... pa, još pre nego što je Gebril stigao u Kaemlin! Mada bi trebalo da nađe Talanvora i da mu zaceli povređeni ponos.
Odnela je šoljice do obližnje perionice, a onda produžila kroz logor, tražeći Talanvora. Svuda oko nje, sluge i težaci bavili su se svojim dužnostima. Mnogi nekadašnji gai'šaini i dalje su se ponašali kao da su među Šaidoima i ulizički su se klanjali čim ih neko pogleda. Najgori su bili oni iz Kairhijena; oni su proveli najviše vremena u zatočeništvu, a Aijeli su veoma dobri u davanju pouka.
Naravno, bilo je i nešto pravih aijelskih gai'šaina. Baš čudan običaj. Koliko je Morgaza mogla da vidi, neke gai'šaine su Šaidoi zarobili, nakon čega su oslobođeni iz Maldena. Ostali su u belome, što znači da sada izigravaju roblje sopstvenim rođacima i prijateljima.
Svaki narod može da se razume, ali - priznala je u sebi - možda je potrebno više vremena za razumevanje Aijela. Na primer, eno onih Devica koje trče kroz logor. Zašto moraju da sklanjaju sve sebi s puta? Nema nikakve...
Morgaza se pokoleba. Te Device jure pravo ka Perinovom šatoru. Izgledaju kao da imaju neke vesti.
Radoznalost je savlada, pa Morgaza pođe za njima. Device ostaviše dve da stražare ispred prednjeg krila, ali štit protiv prisluškivanja bio je uklonjen. Morgaza obiđe šator, pokušavajući da izgleda kao da radi sve - samo ne prisluškuje, osećajući stid zbog toga što prepušta Talanvora njegovom bolu.
„Beli plaštovi, Perine Ajbara", iz šatora se začu Sulinin snažan glas. „Njihova velika vojska nalazi se na putu tačno ispred nas."
7
Lakše od pera
Vazduh je noću delovao spokojnije, mada je grmljavina i dalje upozoravala Lana da nešto nije kako treba. U nedeljama koje je proveo putujući s Bulenom, ta oluja na nebu kao da je postajala sve tmurnija.
Nakon jahanja ka jugu, nastavili su ka istoku; sada su negde blizu granica između Kandora i Saldeje, na Ravnici kopalja. Visoka krševita brda - strmih padina poput tvrđava - dizala su se oko njih.
Možda su promašili granicu. Na tim zabačenim putevima često nema belega, a planine ne mare za to koja država pokušava da polaže pravo na njih.
„Gazda Andra“, javi se Bulen iza njega. Lan mu je kupio konja, jednu prašnjavu belu kobilu. I dalje je vodio svog tovarnog konja, Izviđača.
Bulen ga sustiže. Lan je zahtevao da ga oslovljava sa „Andra“. Dovoljno je loše to što ima jednog sledbenika. Ako niko ne zna ko je on, niko ne može ni da traži da pođe s njim. Bulenu ima da zahvali što ga je upozorio na ono što je Ninaeva uradila - pa makar i nenamerno. Zbog toga duguje tom čoveku.
Ali Bulen baš voli da priča.
„Gazda Andra", nastavi Bulen. „Mogu li da predložim da skrenemo južno kod raskršća Berndt? Znam jednu gostionicu u tom smeru gde se služe najbolje prepelice. Mogli bismo da opet skrenemo na istok na putu koji vodi ka Južnom Metleru. To je mnogo lakši put. Jedan moj rođak ima farmu na tom putu - to mi je rođak s majčine strane - pa bismo mogli da...“
„Nastavićemo ovuda“, reče mu Lan.
„Ali Južni Metler je mnogo bolji put!“
„Pa je stoga daleko prometniji, Bulene."
Bulen uzdahnu, ali zaćuta. Hadori na glavi mu dobro stoji, a pokazao se iznenađujuće umešnim s mačem. Lan već duže nije imao nadarenijeg učenika.
Mrak je - zbog onih planina tu noć pada rano. U poređenju s krajevima blizu Pustoši, takođe je i hladno. Nažalost, tu je zemlja prilično dobro nastanjena. Staviše, jedno sat vremena nakon što su prošli raskršće, stigli su do gostionice kroz čije se prozore još videla svetlost.
Bulen čežnjivo pogleda ka njoj, ali Lan samo produži. Mahom putuju noću, da ne bi bili primećeni.
Tri čoveka sedela su ispred gostionice i pušila lule u mraku. Dim oštrog mirisa promicao je vazduhom pored prozora. Lan nije obraćao pažnju na njih sve dok njih trojica - kao jedan - nisu prestali da puše. Odvezali su konje sa stuba pored gostionice.