Perin krajičkom oka pogleda dve žene, Masuri i Edaru. Ni jedna ni druga nisu delovale ushićeno kao Niejld. Masuri je delovala kao da joj se malčice smučilo, a u mirisu joj se osećao strah. U Edarinom mirisu osećali su se radoznalost i oprez. Grejdi je spomenuo da obrazovanje kruga na taj način traži da muškarci ovladaju ženama.
„Onda ćemo ubrzo poslati izvidnicu u Kairhijen", reče Perin, igrajući se u džepu kovačkom slagalicom. „Grejdi, dogovori se sa Aijelima o tom zadatku i postavi kapije kako ti oni kažu."
„Razumem, milostivi", odgovori Grejdi, trljajući se po preplanulom licu. „Verovatno bi trebalo da naučim kako se ovo radi, umesto da nastavim sa obilaskom. Mada, pre toga bih hteo da porazgovaram s tobom o nečemu. Ako imaš vremena."
„Ako želiš", odgovori Perin, udaljavajući se od ostalih. Nekoliko drugih Mudrih prišlo je sa strane i saopštilo Niejldu da je sada njihov red da pokušaju da obrazuju krug s njim. One se uopšte nisu ponašale kao da je Niejld tu glavni, a on ih je smesta poslušao. Bojažljiv je u blizini Aijela sve otkad je jednoj Devici rekao nešto malčice previše drsko, pa je završio igrajući se „devičinog poljupca".
„O čemu se radi, Grejdi?" upita Perin kada su se malo udaljili.
„Pa, izgleda da smo se i Niejld i ja oporavili dovoljno da možemo da otvaramo kapije", reče Grejdi. „Pitao sam se da li bih mogao..." Delovao je kolebljivo. „Pa, mogu li da dobijem dozvolu da na jedno popodne skoknem do Crne kule, da obiđem svoju porodicu."
Tako je, pomisli Perin. Ima ženu i sina. Aša’man ih ne pominje baš često. Zapravo, on vrlo retko pominje bilo šta.
„Ne znam, Grejdi“, odgovori Perin, bacajući pogled ka tmurnom oblačnom nebu. „Beli plaštovi su ispred nas, a i dalje ne znamo sa sigurnošću hoće li nas oni Šaidoi možda obići i pokušati da nas uhvate u zasedu. Mrsko mi je da budem bez tebe dok se ne nađemo na nekom sigurnom mestu.“
„Ne mora to da bude na dugo, moj lorde“, željno mu reče Grejdi. Perin ponekad zaboravi koliko je taj čovek zapravo mlad - svega šest ili sedam godina stariji od njega. Grejdi u tom crnom kaputu i s licem gotovo mrkim od sunca deluje daleko starije.
„Naći ćemo vreme za to“, odgovori mu Perin. „Ubrzo. Ne želim da menjam ništa sve dok ne saznamo šta se dešavalo otkad smo otišli." Znanje ume da bude moćno. Balver ga je tome naučio.
Grejdi klimnu, delujući ospokojeno, mada mu Perin nije obećao ništa određeno. Svetlosti! Čak i Aša’mani počinju da mirišu kao ljudi koji ga doživljavaju kao svog vlastelina. Kada je sve to počelo, držali su se po strani.
„Grejdi, nikada se ranije nisi brinuo u vezi s tim“, reče mu Perin. „Da li se nešto promenilo?“
„Sve“, tiho odgovori Grejdi. Perin na tren oseti njegov miris. Bio je pun nade. „Sve se promenilo pre nekoliko nedelja - ali naravno da ti ne znaš za to. Niko ne zna. Fejdžer i ja isprva nismo bili sigurni, a nismo ni znali da li da kažemo nekome za to, da ljudi ne bi mislili kako smo sišli s uma.“
„Šta?“
„Opačina, milostivi. Nema je više.“
Perin se namršti. Da li to ludilo progovara iz njega? Ali Grejdi nema miris ludog čoveka.
„To se desilo onog dana", kaza mu Grejdi, „kada smo videli nešto na severu. Moj lorde, znam da to zvuči neverovatno - ali istina je.“
„To mi deluje kao nešto što bi Rand možda uradio", odgovori mu Perin, a boje se zavrtložiše ispred njega, ali on ih progna. „Ako mi ti to kažeš, Grejdi, onda ti verujem. Ali kakve to veze ima s Crnom kulom i tvojom porodicom? Želiš da vidiš slažu li se ostali Aša’mani?“
„O, slažu se“, odgovori mu Grejdi. „Reč jeo... pa, milostivi - ja sam prost čovek. Sora je oduvek bila ta koja razmišlja. Ja radim ono što mora da se uradi - i to je sve. Pa, pridruživanje Crnoj kuli - to je moralo da se uradi. Znao sam šta će se desiti kada su me ispitali. Znao sam da je to u meni. Vidiš, to je bilo i u mom ocu. Ne pričamo o tome, ali bilo je. Crvene su ga pronašle mladog, odmah nakon mog rođenja.
Kada sam prišao gospodaru Zmaju - znao sam šta će mi se desiti. Još nekoliko godina - i više me ne bi bilo. Zašto ih ne bi proveo u borbi? Gospodar Zmaj mi je kazao da sam vojnik, a vojnik ne može da napusti svoj položaj. Zato te nisam ranije molio da se vratim. Bio sam ti potreban."
„To se promenilo?“
„Milostivi, opačina je nestala. Neću da poludim. To znači... pa, oduvek sam imao razloga da se borim. Ali sada imam i razloga da živim."
Gledajući tog čoveka pravo u oči, Perin shvati o čemu on to govori. Kako li mu je samo bilo? Znao je da će na kraju poludeti i da će morati da ga ubiju - i to verovatno njegovi prijatelji, koji bi to smatrali milošću.
To je ono što je Perin sve vreme osećao u Aša’manima - razlog što se drže po strani i zašto tako često deluju smrtno ozbiljno. Svi ostali se bore da bi preživeli. Aša’mani... oni se bore da poginu.
Tako se Rand oseća, pomislio je Perin, gledajući kako se boje opet vrtlože i kako mu se njegov prijatelj prikazuje. Jahao je svog velikog crnog konja kroz neki grad blatnjavih ulica i razgovarao s Ninaevom, koja je jahala pored njega.
Perin odmahnu glavom i rasprši taj prizor. „Otići ćeš kući, Grejdi", obeća mu. „Provešćeš neko vreme s njom pre nego što nastupi kraj."
Grejdi klimnu, bacajući pogled ka nebu dok je sa severa dopirala tiha grmljavina. „Samo želim da razgovaram s njom, znaš? I da vidim malog Gadrena. Neću ga prepoznati."
„Siguran sam da je izrastao u lepo dete, Grejdi."
Grejdi se zasmeja. Bilo je neobično, ali dobro, čuti tog čoveka kako se smeje. „Lep? Gadren? Ne, moj lorde, možda je krupan za svoje godine - ali lep je kao panj. Ipak, volim ga svim srcem." Sa smeškom odmahnu glavom. „Ali trebalo bi da odem da s Niejldom naučim kako se ovo radi. Hvala ti, milostivi."
Perin se nasmeši, posmatrajući ga kako odlazi dok je jedna Devica utrčavala u tabor. Stade da podnosi izveštaj Mudrima, ali dovoljno glasno da bi Perin mogao da je čuje. „Neki stranac jaše putem prema logoru. Razvio je steg mira, ali nosi odeću one Dece Svetla."
Perin klimnu, pa pozva svoju stražu. Dok je žurio prema prednjem delu tabora, odnekud se pojavi Tam i zakorača pored njega. Stigoše taman kada je Beli plašt dospeo do prvih stražarskih položaja. Čovek je jahao jarkobelog škopca i nosio dugo kopljište s belim barjakom. Na njegovoj beloj odeći - verižnjači preko koje je ispod plašta bila navučena dolama - bilo je izvezeno žuto razgranato sunce preko nedara.
Perinu srce potonu u pete. Prepoznao je tog čoveka. Dain Bornhald.
„Došao sam da razgovaram sa zločincem Perinom Ajbarom", glasno izjavi Bornhald, zauzdavši konja.
„Evo me, Borhnalde", odvrati Perin, izlazeći da bi ga ovaj video.
Bornhald ga pogleda. „Jesi ti. Svetlost nam te je dala u ruke."
„Ako vam nije dala i trostruko ili četvorostruko veću vojsku od te što je sada imate“, viknu mu Perin u odgovor, „čisto sumnjam da će ti to nešto značiti."
„Ljudi koji tvrde da su tebi odani u našem su zatočeništvu, Ajbara."
„Pa pusti ih da se vrate u naš tabor, pa ćemo krenuti svojim putem."
Mladi Beli plašt okrenu ata postrance, sve vreme se mršteći. „Ti i ja imamo nezavršenog posla, Prijatelju Mraka."
„Nema potrebe da ovo postane gadno, Bornhalde", reče Perin. „Koliko ja vidim, i dalje možemo da pođemo svako svojim putem."
„Deca će radije poginuti nego propustiti da isprave nepravdu", odbrusi Dain, pa pljunu na zemlju. „Ali ostaviću to gospodaru kapetanu zapovedniku da objasni. On želi da te lično vidi. Naređeno mi je da dođem i da ti kažem kako te čeka pored puta nedaleko odavde. Voleo bi da se sastane s tobom."