„Zar misliš da ću se ušetati u očiglednu zamku?", upita Perin.
Bornhald slegnu ramenima. „Ili dođi, ili nemoj da dođeš. Moj lord kapetan zapovednik je častan čovek i zaklinje se da ćeš se bezbedno vratiti - što je više nego što bih ja obećao jednom Prijatelju Mraka. Možeš da povedeš svoje Aes Sedai, ako ih imaš, da bi se osećao bezbednije." To rekavši, Bornhald okrenu konja i ode galopom.
Perin je zamišljeno stajao, gledajući ga kako odlazi niz put.
„Nije valjda da zaista razmišljaš da odeš, zar ne, sine?" upita ga Tam.
„Radije bih sa sigurnošću znao s kime sam suočen", odgovori Perin. „A jesmo tražili pregovore. Možda možemo pogodbom vratiti naše ljude. Plamen me spalio, Tame - moram da makar pokušam pre nego što ih napadnem."
Tam uzdahnu, ali klimnu.
„Pomenuo je Aes Sedai", reče Perin, „ali ne Aša’mane. Kladim se da ne zna mnogo o njima. Idi i kaži Grejdiju da se obuče kao Dvorečanin, pa da mi se javi, s Gaulom i Sulin. Pitaj Edaru bi li nam se pridružila - ali nemoj da kažeš mojoj ženi za ovo. Nas petoro ćemo otići i videti hoće li se Beli plaštovi zaista u miru sastati s nama. Ako nešto pođe po zlu, Grejdi će biti spreman da nas izvuče s kapijom."
Tam klimnu i žurno ode. Perin je nestrpljivo čekao sve dok se Tam nije vratio s Gaulom, Sulin i Edarom. Grejdi je došao nešto kasnije, u smeđem vunenom ogrtaču i smeđoj i zelenoj odeći koju je pozajmio od nekog Dvorečanina. Nosio je dugi luk, ali hodao je kao vojnik - potpuno pravih leđa i oštro gledajući oko sebe. Zračio je opasnošću kakva se ne bi osećala ni kod jednog običnog seljaka. Perin se nadao da to neće upropastiti prerušavanje.
Njih šestoro odoše iz logora, i činilo se da Faila, na svu sreću, nije čula šta se dešava. Perin će je dovesti ako dođe do dužih pregovora ili rasprave, ali namerava da se ovo brzo završi, tako da mora biti u stanju da se kreće a da pri tome ne brine zbog nje.
Pošli su peške i zatekli Bele plaštove nedaleko odatle niz put. Izgleda da ih je desetak i da stoje u blizini jednog malog šatora podignutog pored druma. Stajali su niz vetar, zbog čega se Perin malčice opustio. Uhvatio je mirise besa i gađenja, ali nije imao utisak da je to klopka.
Dok su se oni ostali približavali, neko odeven u belo izađe iz malog šatora. Visoki čovek bio je lepih crta lica i kratke tamne kose. Većina žena verovatno bi ga smatrala zgodnim. Miris mu je bio... bolji nego kod ostalih Belih plaštova. Oni su mirisali divlje, kao besne životinje. Miris njihovog vođe bio je spokojan i ni najmanje bolestan.
Perin se osvrnu i pogleda svoje saputnike:
„Ne dopada mi se ovo, Perine Ajbara", kaza Edara šestareći pogledom. „Ova Deca u meni bude loš osećaj."
„Lukonoše bi mogle da nas pogode iz onog tamo drveća", progunđa Tam, klimajući glavom ka jednom lugu u daljini. „Grejdi, držiš li Moć u sebi?" upita Perin.
„Naravno."
„Budi u pripravnosti, za svaki slučaj", kaza mu Perin pa pođe prema maloj skupini Belih plaštova. Njihov vođa je stajao šaka sklopljenih iza leđa i odmeravao Perina. „Zlatne oči“, kaza taj čovek. „Dakle, istina je."
„Ti si gospodar kapetan zapovednik?", upita Perin.
„Jesam."
„Šta će biti potrebno da oslobodiš moje ljude?"
„Moji mi kažu da su jednom pokušali da sprovedu takvu razmenu", odgovori vođa Belih plaštova. „I da si ih ti prevario i izdao."
„Oteli su nevine", odvrati Perin. „I u zamenu za njih tražili moj život. Pa, povratio sam svoje ljude. Ne prisiljavaj me da sada činim to isto."
Vođa Belih plaštova mrko ga pogleda. U mirisu mu se osećala zamišljenost. „Učiniću ono što je ispravno, Zlatooki. Cena toga je nebitna. Moji ljudi mi kažu da si pre neku godinu ubio nekoliko Dece i da za to nikada nisi odgovarao. Kažu mi da si vodio Troloke da napadaju sela."
„Tvoji ljudi nisu preterano pouzdani", režeći odbrusi Perin. „Hoću ozbiljnije pregovore, gde možemo da sednemo i razgovaramo. Ne nešto navrat-nanos kao što je ovaj susret."
„Čisto sumnjam da će to biti potrebno", odvrati mu predvodnik Belih plaštova. „Nisam ovde da bih pregovarao. Samo sam želeo da te vidim svojim očima. Hoćeš li da oslobodiš svoje ljude? Onda se suoči s mojom vojskom na bojnom polju. Ako to učiniš, oslobodiću zatočenike bez obzira na ishod bitke. Oni očigledno nisu vojnici. Pustiću ih.“
„A šta ako odbijem?" upita Perin.
„Onda to neće biti dobro... po njihovo zdravlje."
Perin zaškrguta zubima.
„Tvoja vojska suočiće se s našom pod Svetlošću", kaza Beli plašt. „To su naši uslovi."
Perin baci pogled u stranu. Grejdi ga pogleda pravo u oči, očigledno upitno. Mogao bi da zarobi predvodnika Belih plaštova na licu mesta - i to običnom mišlju.
Perin je bio na iskušenju. Međutim, došli su oslanjajući se na zavet Belih plaštova da će im pružiti bezbednost. On neće narušiti mir. Umesto toga se okrenu i povede svoje ljude nazad u logor.
Galad je posmatrao Ajbaru kako odlazi. Te zlatne oči su onespokojavajuće. Zanemario je Bajarove uporne tvrdnje da je taj čovek ne samo Prijatelj Mraka, već i Nakot Senke. Međutim, gledajući u te oči, Galad više nije bio siguran da i dalje može da previđa takve tvrdnje.
Bornhald pored njega ispusti dah koji je zadržavao. „Ne mogu da verujem da si ovo hteo. Šta da jeste doveo sa sobom Aes Sedai? Ne bismo mogli da zaustavimo Jednu moć."
„One me ne bi povredile", odgovori Galad. „Sem toga, da je Ajbara imao mogućnost da me ovde ubije služeći se Jednom moći, mogao je to da mi učini i u našem logoru. Ali ako je onakav kakvim ste ga ti i Dete Bajar opisali, onda on veoma pazi na sliku o sebi. Nije neposredno poveo Troloke na Dve Reke. Umesto toga, pretvarao se da ih brani." Takav čovek povlači istančane poteze. Galad je bio bezbedan.
Želeo je da svojim očima vidi Ajbaru i drago mu je što je to uradio. Te njegove oči... one su skoro same po sebi osuda. A Ajbara se sav ukočio na pomen ubijenih Belih plaštova. Sem toga, njegovi ljudi pričaju o tome da je sklopio savezništvo sa Seanšanima i da su s njime muškarci koji mogu da usmeravaju.
Da, taj Ajbara je opasan čovek. Galad je brinuo zbog slanja svoje vojske u boj, ali Svetlost će ih sačuvati. Bolje da sada porazi tog Ajbaru, nego da čeka pa da se s njima suoči u Poslednjoj bici. Smesta donese odluku. Ispravnu odluku. Boriće se.
„Hajde", kaza Galad, pa mahnu svojim ljudima. „Vratimo se u logor."
11
Neočekivano pismo
„Nije moguće da misle kako ću ja ovo potpisati“, reče Elejna bacajući hrpu hartije na pod pored svoje stolice.
„Malo je verovatno da to zaista misle", reče joj Dijelin. Njena zlatna kosa bila je besprekorna, odlučno lice potpuno staloženo, a vitko telo dostojanstvenog držanja. Ta žena je besprekorna! Nije pošteno da ona deluje tako besprekorno dok se Elejna oseća kao krmača, natovljena i zrela za klanje.
U ognjištu u Elejninoj primaćoj sobi vatrica je veselo pucketala. U ibriku na jednoj polici bilo je vina, ali njoj je to, naravno, zabranjeno. Ako joj još neko ponudi krvavo kozje mleko...
Birgita je stajala nehajno naslonjena na suprotni zid, a zlatna pletenica padala joj je preko desnog ramena, u oštroj suprotnosti s crvenim kaputom belog okovratnika i kao nebo plavim čakširama. Nasula je sebi šolju čaja i nasmešila se dok ju je prinosila ustima, vesela zbog Elejnine razdraženosti. Elejna je to osećala kroz vezu!
U sobi su bile samo njih tri. Pošto je primila predlog od Elorijeninog glasnika, Elejna mu je objasnila kako mora da nasamo „razmotri" tu ponudu i vratila se u primaću sobu. Pa, razmotrila ju je i smatra je smećem, što i jeste!