„Ovo je uvreda", reče pokazujući stranice na podu.
„Elejna, nameravaš li da ih doveka držiš u zatočeništvu?", upita Dijelin, izvijajući obrvu. „Ne mogu priuštiti da plate otkup posle toga koliko su potrošili za vreme nadmetanja za Nasleđe. To znači da je na tebi da odlučiš."
„Ma neka trunu!", odvrati Elejna i prekrsti ruke. „Digli su vojske protiv mene i stavili Kaemlin pod opsadu!"
„Da“, odgovori joj Dijelin bezizražajnim glasom. „Čini mi se da sam bila prisutna."
Elejna tiho opsova sebi u bradu, pa ustade i poče da korača napred-nazad. Birgita je pogleda; obe dobro znaju kako je Melfana predložila da Elejna izbegava da se zamara. Elejna tvrdoglavo pogleda svoju Zaštitnicu pravo u oči, a onda nastavi da korača. Plamen je spalio i plamen spalio onu krvavu babicu! Hodanje nije iznurujuće.
Elorijen je jedan od poslednjih glasnih protivnika Elejninoj vladavini i stvara joj najviše nevolja - s mogućim izuzetkom Džarida Saranda. Ovi poslednji meseci označili su početak dugog iskušavanja za Elejnu. Kakav će stav zauzeti glede izvesnih pitanja? Koliko će lako popuštati pod pritiskom? Koliko liči na majku?
Trebalo bi da znaju da nju nije lako zastrašiti. Ali žalosna je istina da ona trenutno stoji povrh klimavog stuba od visoko naslaganih šoljica. Svaka od tih šoljica je jedna andorska plemićka kuća; neke od njih podržale su je spremno i svojevoljno, a druge nevoljno. Vrlo malo tih šoljica je izdržljivo i postojano koliko bi ona volela.
„Zarobljene velmože su sredstvo", reče Elejna. „Tako ih i treba gledati."
Dijelin klimnu. Ta plemkinja ume da izaziva Elejnu i tera je da posegne za odgovorima za koje i jedna i druga znaju da joj je potrebno da ih nađe.
„Sredstvo je beznačajno ako se na kraju ne utroši", primeti Dijelin. Držala je pehar s vinom. Spaljena žena.
„Da“, saglasi se Elejna, „ali utrošiti neko sredstvo ni na šta značilo bi pročuti se po nemarnosti."
„Sem ako ne prodaš nešto neposredno pre nego što se njegova vrednost sunovrati", odvrati Dijelin. „Mnogi trgovci su nazivani budalama što prodaju ledenu papriku s popustom, samo da bi ih nazivali pametnima kad su cene još više pale."
„A ovi zarobljenici? Misliš da će njihova vrednost ubrzo pasti?"
„Njihove kuće su ugrožene", reče joj Dijelin. „Elejna, što je tvoj položaj sigurniji, to su ti politički zatvorenici manje vredni. Ne bi trebalo da protraćiš prednost koju imaš, ali ne bi ti trebalo ni da ih držiš u tamnici sve dok nikome više ne bude stalo do njih."
„Mogla bi da ih pogubiš", predloži Birgita.
Obe je zgranuto pogledaše.
„Šta je?“, upita Birgita. „To zaslužuju, a tako bi se i pročulo da si čvrste ruke.“
„To nije u redu“, odgovori joj Elejna. „Ne bi trebalo da budu ubijeni zato što su podržali nekog drugog u polaganju prava na presto. Nema izdaje kada nema kraljice."
„Dakle, naši vojnici mogu da ginu, ali velmože će biti krvavo oslobođene?", upita Birgita - a onda diže ruku pre nego što Elejna stiže da se pobuni. „Elejna, poštedi me predavanja. Razumem. Ne slažem se - ali razumem. Oduvek je bilo tako."
Elejna nastavi da korača napred-nazad. Međutim, usput je stala da zgazi Elorijenin predlog. Birgita je na to prevrnula očima, ali joj je prijalo. „Predlog" je zapravo spisak praznih obećanja, koji se završava zahtevom da Elejna oslobodi zarobljenike zarad „dobra celog Andora". Elorijen tvrdi da pošto zarobljenici nemaju sredstava, kruna treba da ih pomiluje i da ih oslobodi kako bi pomogli u ponovnoj izgradnji zemlje.
Istini za volju, Elejna je razmišljala da učini upravo to. Ali ako ih sada pusti na slobodu, oni će smatrati da ih je Elorijen spasla! Sva moguća zahvalnost koju bi Elena inače pridobila za sebe tako bi završila u krilu njenog takmaca. Krv i krvavi pepeo!
„Vetrotragačice počinju da traže zemlju koju si im obećala", primeti Dijelin.
„Već?"
Starija žena klimnu glavom. „Taj zahtev me i dalje muči. Šta će im takvo parčence zemlje?"
„Zaslužile su ga", odgovori Elejna.
„Možda. Premda to znači da ćeš ti biti prva kraljica u pet pokolenja koja se odrekla dela Andora - ma koliko malog - u korist neke strane sile."
Elejna duboko udahnu i - za divno čudo - oseti se spokojnije. Spaljene promene raspoloženja! Zar joj Melfana nije obećala da će postati manje izražene kako trudnoća odmiče? Ali i dalje povremeno oseća kako joj raspoloženje skače kao lopta u nekoj dečjoj igri.
Elejna se smiri i sede. „To ne mogu da dopustim. Sve kuće traže priliku da se probiju do vlasti."
„Sigurna sam da bi ti činila isto to“, reče joj Dijelin.
„Ne da znam da se Poslednja bitka bliži!", prasnu Elejna. „Moramo da učinimo nešto kako bismo usmerili velmože prema bitnijim stvarima. Nešto što će ih ujediniti sa mnom na čelu, ili makar ubediti da im nije pametno da se sa mnom igraju."
„Ti to možeš da postigneš", upita Dijelin.
„Da“, odgovori Elejna i pogleda ka istoku. „Vreme je da zauzmemo Kairhijen."
Birgita se tiho zagrcnu čajem. Dijelin samo izvi obrvu. „Odvažan potez."
„Odvažan?", upita Birgita pa obrisa bradu. „To je krvavo suludo. Elejna, jedva da držiš i Andor."
„Zbog toga je trenutak još i bolji", kaza joj Elejna. „Uhvatili smo zamah. Sem toga, ako sada krenemo na Kairhijen, to će svima pokazati kako nameravam da budem nešto više od puke kmezave kraljice."
„Čisto sumnjam da bilo ko očekuje tako nešto od tebe", odvrati joj Birgita. „A ako i očekuju - verovatno je to stoga što su u borbama primili previše udaraca u glavu."
„Ona je u pravu, ma koliko neotesana bila", saglasi se Dijelin. Pogleda Birgitu, a Elejna kroz vezu sa svojom Zaštitnicom oseti talas mrskosti. Svetlosti! Šta će biti potrebno da bi te dve počele da se slažu? „Elejna, niko ne sumnja u to da si ti snažna kraljica. Ali to neće sprečiti druge da za sebe pridobiju onoliko moći koliko mogu, pošto znaju kako je malo verovatno da će to moći da zadobiju kasnije."
„Za razliku od moje majke, ja nemam na raspolaganju petnaest godina za učvršćivanje vlasti", odgovori Elejna. „Vidi, svi znamo da je Rand govorio da ću ja preuzeti Sunčev presto. Sada tamo vlada domostrojitelj i čeka na mene - a nakon onoga što se desilo Kolaveru, niko se ne usuđuje da ne posluša Randove proglase."
„Prisvajanjem tog prestola", upozori je Dijelin, „dovešćeš sebe u opasnost da izgledaš kao da ti ga je Al’Tor poklonio."
„Pa?“, upita Elejna. „Andor sam morala da steknem sama, ali nema ničeg lošeg u tome da prihvatim Kairhijen kao njegov dar. Njegovi Aijeli su ga oslobodili. Učinićemo Kairhijenu uslugu time što ćemo sprečiti metež koji bi zavladao prilikom Nasleđivanja. Moje pravo na taj presto je jako - bar u istoj meri kao što je slučaj sa ostalima koji takođe polažu pravo na njega, a oni koji su odani Randu staće uz mene."
„Zar ne dovodiš sebe u opasnost da se preopteretiš?"
„Moguće", odgovori Elejna, „ali mislim da je to vredno te opasnosti. Tako bih jednim potezom mogla da postanem jedan od najmoćnijih vladara još od Artura Hokvinga."
Dalju raspravu sprečilo je učtivo kucanje na vratima. Elejna krajičkom oka pogleda Dijelin, a zamišljeni izraz na licu te žene značio je da ona razmatra te Elejnine reči. Pa, Elejna će svakako posegnuti za Sunčevim prestolom, s Dijelininim odobravanjem ili bez njega. Ta žena postaje sve korisnija u ulozi Elejninog savetnika - hvala Svetlosti što Dijelin nije želela presto za sebe - ali jedna kraljica ne sme dopustiti sebi da upadne u zamku tako što će se previše oslanjati na jednu osobu.
Birgita otvori vrata i propusti gazda Norija, mršavog i krakatog poput rode. Bio je u crvenoj i beloj odeći, a njegovo izduženo lice beše smrtno ozbiljno, kao po običaju. Ispod mišice je nosio svoje kožne korice za spise, zbog čega se Elejna jedva suzdržavala da ne zaječi. „Mislila sam da smo završili za danas.“