Kada je bila zarobljena u Kuli, podsećala je sebe - i to stalno - da može da se usredsredi samo na jednu stvar istovremeno. Ponovno ujedinjenje Bele kule moralo je da bude na prvom mestu. Ali sada i muka i mogućih rešenja kao da ima bezbroj. Preplavili su je i počela je da se davi u svim tim stvarima koje bi trebalo da radi.
Srećom, u poslednjih nekoliko dana u gradu je otkriveno nekoliko neočekivanih skladišta sa žitom. U jednom slučaju, vlasnik je bio čovek koji je preminuo te zime. Ostala skladišta bila su manja, po neka vreća tu i tamo. Za divno čudo, nigde nije bilo ni traga od truleži.
Te večeri mora da održi još dva sastanka, koji se tiču drugih nevolja. Njena najveća poteškoća biće gledišta ljudi s kojima se sastaje. Ni jedni ni drugi ne žele da je vide kao ono što je postala. Ona sklopi oči, snagom volje odlazeći odatle. Kada je opet progledala, nalazila se u jednoj ogromnoj prostoriji, u čijim su krajevima vladale duboke senke, a stubovi se dizali poput širokih kula. Srce Kamena Tira.
Dve Mudre sedele su na podu u središtu prostorije, posred šume stubova. Iznad njihovih svetlosmeđih sukanja i belih bluza, lica su im bila veoma različita. Bairino je bilo naborano od starosti, kao koža ostavljena da se suši na suncu. Premda povremeno zna da bude stroga, oko očiju i usana vijugale su joj se bore od osmeha.
Amisino lice bilo je glatko kao svila, što je bila posledica toga što ona može da usmerava. Lice joj nije bilo bezvremeno, ali nije pokazivala osećanja, kao da je Aes Sedai.
Njih dve su nosile šalove oko pojasa, a bluze su im bile razvezane. Egvena je sela pred njih, ali ostala je u mokrozemskoj odeći. Amis izvi obrvu; misli li da je Egvena trebalo da se presvuče? Ili ceni to što Egvena ne oponaša nešto što nije? Teško je reći.
„Bitka u Beloj kuli je okončana", kaza Egvena.
„A ona žena, Elaida a’Roihan?", upita Amis.
„Oteli su je Seanšani", odgovori Egvena. „One koje su sledile nju, prihvatile su me kao Amirlin. Moj položaj je daleko od sigurnog - povremeno se osećam kao da održavam ravnotežu na nekom kamenu koji stoji povrh drugog kamena i klati se. Ali Bela kula je opet cela.“
Amis tiho coknu, pa diže ruku i prugasta ešarpa - Amirlinina ešarpa - pojavi se u njoj. „Onda pretpostavljam da bi trebalo da nosiš ovo.“
Egvena tiho i lagano uzdahnu. Ponekad joj je neverovatno koliko polaže na mišljenje tih žena. Prihvati ešarpu, pa je stavi oko vrata.
„Sorilei se neće dopasti ove vesti", kaza Bair i odmahnu glavom. „Još se nadala da ćeš ostaviti one glupače u Beloj kuli i vratiti se nama.“
„Molim vas, pazite se“, kaza Egvena, prizivajući sebi u ruke šoljicu čaja. „Ja nisam samo jedna od tih glupača, prijateljice moje, već i njihova predvodnica. Takoreći, kraljica glupača."
Bair se pokoleba. „Imam toh.“
„Ne zbog toga što si kazala istinu", uveri je Egvena. „Mnoge od njih jesu glupače, ali zar nismo svi mi budale u nekom trenutku? Kada ste me vi pronašle kako tumaram Tel’aran’riodom, niste me prepustile mojim neuspesima. Isto tako ja ne mogu da napustim one u Beloj kuli.“
Amis je prodorno pogleda. „Odrasla si otkad smo se poslednji put srele, Egvena al’Ver.“
Egvenu na to obuze ushićenje. „Morala sam da odrastem. Život mi je u poslednje vreme postao prilično težak."
„Suočeni sa srušenim krovom", kaza Bair, „neki će početi da raščišćavaju ruševinu, tako postajući još snažniji. Drugi će otići svome bratu u posetu, da piju njegovu vodu."
„Jeste li nedavno videle Randa?" upita Egvena.
„Kar’a’karn je prigrlio smrt", odgovori Amis. „Prestao je da pokušava da bude snažan kao kamen i umesto toga postigao snagu vetra."
Bair klimnu. „Skoro da moramo prestati da ga nazivamo detetom." Nasmeši se. „Skoro."
Egvena ničim nije pokazivala svoju zatečenost. Očekivala je da će one biti nezadovoljne Random. „Želim da znate koliko vas poštujem. Stekle ste veliku čast kada ste me onako prihvatile. Mislim da je jedini razlog što sam dalekovidija od svojih sestara to što ste me naučile da hodam pravih leđa i visoko uzdignute glave."
„Bilo je to jednostavno", odgovori Amis, ali je bilo očigledno da joj je drago. „To bi svaka žena učinila."
„Malo je zadovoljstava koje više ispunjavaju nego kada uzmeš vrpcu koju je neko drugi vezao u čvor", reče Bair, „pa je opet razvežeš i ispraviš. Međutim, ako vrpca nije od dobrog prediva, nema tog razvezivanja koje će je spasti. Ti si nam dala dobro predivo, Egvena al’Ver."
„Volela bih da ima načina", kaza Egvena, „da se više sestara uči običajima Mudrih."
„Mogla bi da ih pošalješ kod nas", predloži Amis. „Naročito ako im je potrebno kažnjavanje. Mi ih ne bismo tetošile kao u Beloj kuli."
Egvena se nakostreši. Zar su batine koje je dobila bile „tetošenje"? Ali ne želi da se upušta u tu bitku. Aijeli će uvek pretpostavljati da su mokrozemski običaji premeki i ta pretpostavka se nikako ne može promeniti.
„Čisto sumnjam da bi sestre pristale na to", pažljivo odgovori Egvena. „Ali možda bih mogla da vam pošaljem mlađe žene - one još na obuci - da uče od vas. To je delimično razlog zašto sam ja bila onako uspešna u obuci - još se nisam navikla na običaje Aes Sedai."
„Da li bi one pristale na to?“, upita Bair.
„Možda", odgovori Egvena. „Ako pošaljemo Prihvaćene. Polaznice bi bile smatrane suviše neiskusnim, a sestre suviše dostojanstvenim. Ali Prihvaćene... možda. Morao bi postojati dobar razlog, koji deluje kao da je za dobrobit Bele kule.“
„Trebalo bi da im narediš da idu", reče Bair, „i da od njih očekuješ da te poslušaju. Zar ti nemaš najviše časti među njima? Zar ne bi trebalo da slušaju tvoj savet, kada je mudar?"
„Zar klan uvek čini kako poglavar zapoveda?“, upita Egvena.
„Naravno da ne", odgovori Amis. „Ali mokrozemci se večito ulizuju svojim kraljevima i velmožama. Izgleda da vole da rade ono što im se kaže. Tako se osećaju bezbednije."
„Aes Sedai su drugačije", kaza Egvena.
„Aes Sedai stalno nagoveštavaju da bi sve mi trebalo da učimo u Beloj kuli", reče Amis. Po njenom glasu moglo se pretpostaviti kako ona gleda na tu zamisao. „Samo trtljaju, bučno kao slepa ptica-toročica, koja ne može da oceni je li dan ili noć. One moraju da uvide kako mi nikada nećemo uraditi tako nešto. Reci im da šalješ žene da se uče našim običajima kako bismo razumele jedne druge. To je živa istina; one ne moraju znati da ti očekuješ da ih to iskustvo takođe ojača."
„To bi moglo da urodi plodom." Egvena je bila zadovoljna; to se veoma malo razlikuje od onoga što je želela da s vremenom postigne.
„Ovo je tema koju valja razmotriti u lepša vremena", reče Bair. „Egvena al’Ver, osećam da te muči nešto više od ovoga."
„Postoji jedna veća nevolja", odgovori ona. „Rand al’Tor. Je li vam kazao šta je izjavio kada je posetio Belu kulu?"
„Kazao je da te je razljutio", odgovori Amis. „Smatrala sam njegove postupke čudnim. Posetio te je nakon sve one njegove priče o tome kako su ga Aes Sedai zaključale i stavile u kutiju?"
„Bio je... drugačiji kada je došao", reče Egvena.
„Prigrlio je smrt", opet kaza Bair, klimajući glavom. „Zaista postaje Kar’a’karn."
„Govor mu je bio snažan", kaza Egvena, „ali reči su mu bile sulude. Kazao je da će skršiti pečate na zatvoru Mračnoga."
I Amis i Bair se ukočiše.
„Jesi li sigurna u to?“, upita Bair.
„Da."
„To su onespokojavajuče vesti", reče joj Amis. „Razgovaraćemo s njim o ovom. Hvala ti što si nam to iznela."
„Okupiću one koji mu se suprotstavljaju." Egvena se opusti. Sve do tog trenutka, nije bila sigurna kako će se Mudre opredeliti. „Možda će Rand biti spreman da posluša razum ako mu se dovoljno glasova obrati."