„On nije poznat po spremnosti da posluša razum", uzdahnu Amis i ustade. Egvena i Bair ustadoše za njom. Mudrima se bluze zavezaše za tren oka.
„Davno je prošlo vreme kada je Bela kula mogla da ne obraća pažnju na Mudre", kaza Egvena, „ili Mudre da izbegavaju Aes Sedai. Moramo da delamo zajedno. S rukom u ruci, kao prave sestre."
„Sve dok nije reč o nekoj zaslepljenoj zamisli o tome da se Mudre obučavaju u Kuli", odgovori Bair. Nasmešila se kako bi pokazala da je to bila šala, ali zapravo joj je jedino uspelo da se iskezi.
I Egvena se nasmeši. Ona zaista želi da se Mudre obučavaju u Kuli. Postoji mnogo načina usmeravanja u kojima su Aes Sedai bolje od Mudrih. S druge strane, Mudre su bolje kada je reč o međusobnoj saradnji i - Egvena sebi nevoljno priznade - vodstvu.
Te dve skupine bi mogle mnogo toga naučiti jedna od druge. Iznaći će ona neki način da ih veže. Nekako.
Oprosti se od dve Mudre, pa ostade da ih gleda kako blede iz Tel’aran’rioda. Hoće li se njihov savet pokazati dovoljnim da skrene Randa s njegovog suludog puta? To je malo verovatno.
Egvena udahnu. Za tren oka nađe se u Dvorani Kule, tačno nasred plamena Tar Valona oslikanog na podu. Sedam raznobojnih spirala vijugalo se oko nje, krećući se prema rubu zasvođene odaje.
Ninaeva nije bila tu. Egvena stisnu usne tako čvrsto da joj se spojiše u jednu crtu. Ta žena! Egvena je uspela da obori Belu kulu na kolena, da preobrati odanu pripadnicu Crvenog ađaha na svoju stranu i da zadobije poštovanje najprekaljenijih Mudrih. Ali Svetlost joj pomogla ako joj zatreba odanost njenih prijatelja! Rand, Gavin, Ninaeva - svi su izluđujući na svoj način.
Prekrsti ruke i stade da čeka. Možda će Ninaeva ipak doći. Ako ne, neće to biti prvi put da je razočarala Egvenu. Na suprotnom zidu, iza samog Amirlin Trona isticao se ogroman ružičasti prozor. Plamen u njegovom središtu se presijavao, kao da iza njega dopire sunčeva svetlost, mada je Egvena dobro znala da oni uskomešani crni oblaci prekrivaju čitavo nebo Sveta snova.
Okrenu se od prozora, pa se ukipi.
Tu, u staklu tačno ispod Plamena Tar Valona bio je jedan veliki deo u obliku Zmajevog očnjaka. To nije bio deo pravog prozora. Egvena mu priđe i zagleda se u staklo.
Postoji treća datost pored Tvorca i Mračnoga, govorio je Verinin besprekorno tačan glas - beše to sećanje što je dopiralo iz jednog drugog vremena. Postoji svet koji se krije u svakom od ostalih svetova, istovremeno u svima njima. Ili ih možda okružuje. Pisci iz Doba legendi nazivali su ga Tel’aran’riod.
Da li taj prozor predstavlja jedan od tih svetova, gde Zmaj i Amirlin zajedno vladaju Tar Valonom?
„To je zanimljiv prozor“, začu se glas iza nje.
Egvena se lecnu, munjevito se okrećući. Pred njom je stajala Ninaeva, u jarkožutoj haljini opervaženoj zelenim koncem po visokom prsniku i suknji. Imala je crvenu tačku tačno na sredini čela, a kosa joj je bila u onoj pletenici po kojoj je poznata.
Egvenu preplavi talas olakšanja. Napokon! Meseci su prošli otkad je poslednji put videla Ninaevu. Psujući se u sebi zbog toga što je dopustila da bude iznenađena, povratila je vlast nad izrazom svog lica i prigrlila Izvor, pa stala da tka Duh. Možda će nekoliko izvrnutih štitova pomoći da se ne iznenadi opet. Elejna bi trebalo da stigne nešto kasnije.
„Nisam odabrala ovu šaru“, kaza Egvena, osvrćući se da opet pogleda Ružičasti prozor. „Ovo je tumačenje Tel'aran’rioda."
„Ali prozor je stvaran?", upita Ninaeva.
„Nažalost", odgovori Egvena. „Jedna od rupa koje su Seanšani nakon napada ostavili za sobom."
„Napali su?“, upita Ninaeva.
„Da“, odgovori Egvena. Što bi ti trebalo da znaš da si ranije odgovorila na moje pozive!
Ninaeva prekrsti ruke, pa se njih dve pogledaše preko sobe, tako da se Plamen Tar Valona nalazio tačno na središtu poda između njih. Ovo će morati da sprovede veoma pažljivo; Ninaeva ume da bude veća prznica od svake ose.
„Pa“, poče Ninaeva, zvučeći krajnje nelagodno, „znam da si zauzeta, a Svetlost zna da ja imam više nego dovoljno posla. Saopšti mi novosti za koje misliš da je potrebno da ih znam, pa ću krenuti svojim putem."
„Ninaeva", reče Egvena, „nisam te pozvala ovamo samo da bih ti saopštila novosti."
Ninaeva se uhvati za pletenicu. Zna da bi trebalo da dobije ukor zbog toga što je izbegavala Egvenu.
„Zapravo", nastavi Egvena, „htela sam da te zamolim za savet."
Ninaeva trepnu. „Savet u vezi sa čim?"
„Pa“, odgovori Egvena, prelazeći preko Plamena, „ti si jedna od malobrojnih kojih mogu da se setim a da su bih u okolnostima sličnim mojim."
„Amirlin?", upita je Ninaeva ravnim glasom.
„Voda", odgovori Egvena, prolazeći pored Ninaeve i klimajući joj glavom da pođe s njom, „za kog svi misle da je premlad. Koji se naglo popeo na svoj položaj. Koji zna da je pravi čovek za taj posao, ali oni koji su mu najbliži prihvataju ga samo nevoljno."
„Da“, reče Ninaeva hodajući uz Egvenu, pogleda izgubljenog u daljini. „Moglo bi se reći da mi je pomalo poznato kako je to biti u tim okolnostima."
„Kako si se ti izborila s time?" upita Egvena. „Čini mi se kao da sve moram da radim sama - jer me u suprotnom zanemaruju čim se izgubim s vidika. Mnoge pretpostavljaju da izdajem naređenja samo da bih nešto pričala, ih me mrze zbog toga što sam po položaju iznad njih."
„Kako sam se ja izborila s time kada sam bila Mudrost?", upita Ninaeva. „Egvena, nisam baš sigurna da se jesam izborila. Jedva sam se suzdržavala da ne izvučem uši Džonu Tejnu, a o Cenu neću ni da pričam!"
„Ali s vremenom su počeli da te poštuju."
„Svelo se na to da im nisam dozvolila da zaborave na kom sam položaju. Nisam smela da im dopustim da o meni i dalje misle kao o devojčici. Moraš brzo uspostaviti vlast. Budi čvrsta i odlučna sa ženama u Kuli, Egvena, jer će one početi tako što će pokušati da utvrde koliko mogu da te pritiskaju. A čim im dopustiš da te makar malo pritisnu, biće ti teže da povratiš ono što si izgubila nego da se probiješ kroz mećavu."
„U redu", kaza Egvena.
„ I nemoj da izmišljaš zaludne poslove za njih", nastavi Ninaeva. Izađoše iz Dvorane Kule, pa nastaviše da se šetaju kroz hodnike. „Navikni ih na to da im izdaješ naređenja, ali gledaj da ta naređenja budu pametna. Postaraj se da te ne zaobilaze. Valjda im je lakše da počnu da slušaju Predstavnice ili glave svojih ađaha radije nego tebe; žene u Emondovom Polju počele su da se umesto meni obraćaju Ženskom krugu.
Ako otkriješ da Predstavnice odlučuju o onom što bi trebalo izneti pred čitavom Dvoranom, moraš da digneš veliku dževu zbog toga. Veruj mi. Gunđaće da dižeš preveliku buku oko sitnica, ali dobro će razmisliti pre nego što urade bilo šta važno, a da ti nisi uključena u to.“
Egvena klimnu. Bio je to dobar savet, mada - naravno - obojen Ninaevinim viđenjem sveta. „Mislim da je najveća muka",kaza Egvena, „to što imam tako malo ljudi koji me zaista podržavaju."
„Imaš mene. I Elejnu."
„Imam li?“, upita Egvena, pa stade u hodniku i pogleda Ninaevu. „Da li te zaista imam, Ninaeva?"
Nekadašnja Mudrost stade pored nje. „Naravno da me imaš. Ne budi smešna."
„A kako će delovati", upita Egvena, „ako one koje me najbolje poznaju odbiju da prihvate moju vlast? Zar se drugima neće učiniti kako postoji nešto što one ne znaju? Neka moja slabost poznata samo mojim prijateljicama?"
Ninaeva se ukopa. Njena iskrenost se odjednom pretopi u sumnjičavost, pa oštro pogleda Egvenu. „Ovde uopšte nije bila reč o mojim savetima, zar ne?“
„Naravno da jeste", odvrati Egvena. „Samo bi budala zanemarila savete ljudi koji je podržavaju. Ali kako si se ti osećala onih prvih nedelja nakon što si postala Mudrost? Kada su te sve žene koje je trebalo da predvodiš gledale samo kao devojčicu koju su nekada poznavale?"