Egvena stisnu zube. Pretpostavljala je da će biti teško izvrdati Štapu zakletvi - kad ono eto jednostavnog tkanja kojim to može da se izvede. Trebalo je da zna; kao što je njena majka uvek govorila, niko se ne koristi gromadom kada oblutak može da završi posao.
„Pomoću ovoga", kaza Egvena, „mogle su godinama uvoditi Prijateljice Mraka u redove Aes Sedai."
„Malo verovatno", odgovori Serin. „Nijedna od Crnih sestara koje smo zarobile nije znala za ovo tkanje. Da jesu, pokušale bi da ga iskoriste kada smo ih naterale da ponovo polože zavete. Pretpostavljam da je Mesana to zadržala za sebe, ako uopšte zna za ovu varku. Ona bi izgubila na korisnosti ako bi previše ljudi znalo za nju."
„Svejedno", kaza Egvena, „šta ćemo? Pošto znamo za ovo tkanje, verovatno bismo mogle naći neki način kako da ga tražimo - ali čisto sumnjam da bi sestre bile voljne da opet prolaze kroz zaklinjanje."
„A šta ako bi se tako ulovio jedan Izgubljeni?", upita Jukiri. „To je možda vredno kokodakanja nekih kokošaka, ako ćemo tako uloviti lisicu koja se krije u živinarniku."
„Ona neće biti ulovljena", odgovori Egvena. „Sem toga, ne znamo da li se ona služi nečim od ovoga. Siejnina logika nagoveštava da je moguće - i to bez prevelike muke - izvrdati Štap zakletvi. To kojim se načinom Mesana poslužila manje je bitno od toga da je taj čin uopšte moguć."
Siejn krajičkom oka pogleda Jukiri. Nijedna od njih tri nije dovela u pitanje Egvenino znanje da je jedna od Izgubljenih u Beloj kuli, ali znala je da su ipak sumnjičave. Pa, makar sada znaju da je ipak moguće izvrdati Štapu zakletvi.
„Hoću da nastavite s poslom", kaza im Egvena. „Vi i ostale uspele ste da zarobite nekoliko Crnih sestara i otkrijete uljeze. Ovo je veoma slično tome." Samo daleko, daleko opasnije.
„Pokušaćemo, majko", odgovori Jukiri. „Ali jedna sestra među stotinama? Jedno od najlukavijih i najgorih stvorenja koje se ikada rodilo? Čisto sumnjam da će ona ostaviti mnogo tragova iza sebe. Naša istraga ubistava za sada je postigla veoma malo."
„Svejedno nastavite s njom", kaza Egvena. „Serin, šta imaš da izvestiš?"
„Priče, glasine i šaputanja, majko", namršti se Serin i odgovori: „Verovatno znaš najčuvenije priče u vezi s Mesanom - kako je rukovodila školama u zemljama koje je u Ratu moći pokorila Senka. Koliko sam mogla da vidim, te legende su sasvim tačne. Marsin iz Maneterena o tome do tančina govori u svojim Analima poslednjih noći, a ona je često veoma pouzdan izvor. Alrom je sastavila potpun izveštaj o životu u jednoj od tih škola, a delovi tih izveštaja su preživeli.
Mesana je želela da bude istraživač, ali je bila odbijena. Pojedinosti nisu poznate. Takođe je rukovodila onim Aes Sedai koje su prešle na stranu Senke i povremeno ih je predvodila u boju, ako je verovati Alrominom izveštaju. Nisam ubeđena da je tako; mislim da je verovatnije da je Mesanino vodstvo bilo više u prenesenom smislu."
Egvena lagano klimnu. „Ali šta je s njenom ličnošću? Ko je ona?"
Serin odmahnu glavom. „Za većinu ljudi, majko, Izgubljeni su više čudovišta u mraku nego prave ličnosti, a mnogo toga je ili izgubljeno ili pogrešno upamćeno. Koliko ja mogu da vidim, ona bi mogla da se smatra Izgubljenom koja je sagledavala stvarno stanje stvari - nekim ko je bio spreman da uprlja ruke umesto što sedi na nekom prestolu. U Razmatranju Slamanja Elandrije Borndat tvrdi se da je Mesana, za razliku od Mogedijen i Grendal, bila spremna da uzme dizgine u svoje ruke.
Nikada nije bila najveštija ili najmoćnija među Izgubljenima, ali jeste bila izuzetno sposobna. Elandrija objašnjava da je ona činila ono što je bilo nužno. Dok su
ostali spletkarili, ona je pažljivo pripremala odbrane i obučavala nove pozivce.“ Serin se pokoleba. „Ona... Pa, ona mnogo podseća na Amirlin, majko. Senkinu Amirlin."
„Svetlosti", izusti Jukiri. „Nije ni čudo što je došla ovamo." To kao da je silno onespokojilo Sivu.
„Majko, jedina druga bitna stvar koju sam mogla da otkrijem", nastavi Serin, „bila je jedna čudna primedba.koju je iznela Plava učenjakinja po imenu Lanis, tvrdeći da je po čistom besu Mesana bila jedino iza Demandreda."
Egvena se namršti. „Pretpostavila bih da su svi Izgubljeni puni mržnje."
„Ne mržnje", pojasni Serin. „Besa. Lanis je mislila da je Mesana besna - na sebe, na svet, na druge Izgubljene - zato što ona nije jedna od onih u prvim bojnim redovima. Zbog toga je znala da bude veoma opasna."
Egvena lagano klimnu glavom. Ona je pripremač, pomislila je. Običan upravnik, koji mrzi to što je sveden na taj položaj.
Je li zato ostala u Kuli nakon što su Crne sestre otkrivene? Želi li da Mračnome predstavi nego veliko postignuće? Verin je kazala da svi Izgubljeni dele jednu crtu - sebičnost.
Pokušala je da mu uruči skršenu Belu kulu, pomislila je Egvena. Ali u tome nije uspela. Verovatno je učestvovala u pokušaju Randove otmice. Još jedan neuspeh. A žene poslate da unište Crnu kulu?
Mesani će biti potrebno nešto veličanstveno kako bi se opravdala za tolike neuspehe. Ako bi ubila Egvenu, to bi moglo da joj posluži. To bi možda opet dovelo do podele Bele kule.
Gavin se zgrozio kada mu je kazala da će možda iskoristiti sebe za mamac. Usuđuje li se da to učini? Čvrsto stisnu ogradu, stojeći iznad Kule, iznad grada koji zavisi od nje, gledajući svet kojem je potrebna.
Nešto mora da se učini; Mesana mora da se izvuče na čistac. Ako je tačno to što je Serin rekla, onda će ta žena biti voljna da se bori prsa u prsa - neće se kriti i napadati iz senki. Dakle, Egvenin zadatak jeste da je navede na iskušenje pružajući joj priliku koja ne deluje očigledno, ali kojoj neće moći da odoli.
„Hajde", kaza Egvena, hodajući prema ulazu u Kulu. „Moram nešto da pripremim."
16
Šana'har
Faila je po sve slabijoj večernjoj svetlosti hodala kroz logor, zaputivši se ka komornikovom šatoru. Perin je svoj izviđački odred poslao kroz kapiju u Kairhijen; vratiče se sutra ujutru.
On i dalje razmišlja šta če s Belim plaštovima. U poslednjih nekoliko dana, dve vojske su razmenile nekoliko pisama - Perin je pokušavao da izdejstvuje nove, ozbiljnije pregovore, dok su Beli plaštovi uporno tražili bitku. Faila je Perinu svašta rekla zbog toga što se krišom od nje sastao s Belim plaštovima.
Perin odugovlači da bi omogućio Elijasu i Aijelima da izvide Bele plaštove i da pokušaju da nađu neki način da oslobode njihove ljude, ali malo je verovatno da će do toga doći. To mu je pošlo za rukom u Dvema Rekama, ali tada je bila reč tek o šačici zarobljenika. Sada ih ima na stotine.
On se ne nosi baš najbolje sa svojom grižom savesti. Pa, Faila će ubrzo porazgovarati s njim. Nastavila je da ide kroz logor, prolazeći pored majenskog dela koji joj je ostao sleva, gde su se vijorili barjaci.
Ubrzo ću morati da se postaram i za nju, pomislila je Faila gledajući Berelajnin barjak. Glasine u vezi s njom i Perinom stvaraju nevolje. Pretpostavljala je da će Berelajn nešto pokušati u njenom odsustvu, ali to što ga je noću uvela u svoj šator deluje joj neverovatno smelo.
Faila će naredne korake morati da preduzme sa izvanrednim oprezom. Njen suprug, njegovi ljudi i saveznici nalaze se u osetljivoj ravnoteži. Faila shvati kako priželjkuje da može da pita svoju majku za savet.
To je zgranu, pa se pokoleba i zastade na stazi izgaženoj kroz uvelu travu i blato. Svetlosti, pomislila je Faila. Vidi samo šta mi se desilo.
Pre dve godine, Faila - tada je sebe zvala Zarina - pobegla je iz svog doma u Saldeji da bi postala Lovac na Rog. Pobunila se protiv svojih dužnosti najstarijeg deteta i obuke koju je njena majka zahtevala da prođe.