Ljudi su čudni, posla mu Skakač.
Perin se okrenu da pogleda starog vuka.
Ljudi misle čudne misli, posla mu Skakač. Mi ne pokušavamo da ih razumemo. Zašto jelen beži, lastavica leti, drvo raste? Oni to čine. To je sve.
„U redu", kaza Perin.
Ne mogu da naučim lastavicu da lovi, nastavi Skakač. A lastavica ne može da nauči vuka da leti.
„Ali ti ovde možeš da letiš", primeti Perin.
Da. Ali niko me nije naučio. Znao sam. Skakačev miris bio je pun osećanja i zbunjenosti. Svi vukovi se sećaju svega što neko od njih zna. Skakača je izluđivala osujećenost zbog toga što je želeo da poduči Perina, ali nije navikao da to čini kao ljudi.
„Molim te", kaza mu Perin. „Pokušaj da mi objasniš šta tačno hoćeš da kažeš. Stalno mi pričaš da sam ovde previše snažno. Kažeš da je to opasno. Zašto?"
Ti spavaš, odgovori mu Skakač. Drugi ti. Ne možeš da predugo ostaneš ovde. Uvek moraš da imaš na umu da si ovde neprirodan. Ovo nije tvoja jazbina.
Skakač se okrenu prema kućama oko njih. Ovoje tvoja jazbina, jazbina tvog oca. Ovo mesto. Upamti ga. Sprečiće te da se izgubiš. Tvoj soj je nekada tako radio. Razumeš.
To nije bilo pitanje, mada u neku ruku jeste bilo molba. Skakač ne zna kako dalje da objasni.
„Mogu da pokušam", pomisli Perin, tumačeći slanje što je bolje umeo. Ali Skakač greši. To mesto nije njegov dom. Perinov dom je s Failom. To mora nekako upamtiti da bi sprečio da bude previše snažno uvučen u vučji san.
Video sam tvoju nju u tvom umu, Mladi Biče, posla mu Skakač, naherivši glavu. Ona je kao pčelinja košnica, sa slatkim medom i oštrim žaokama. Skakačeva slika Faile bila je slika veoma zbunjene vučice. I to vučice koja ga sad razdragano gricka po njušci, a čas reži na njega i odbija da s njime podeli svoje meso.
Perin se nasmeši.
Sećanje je jedan deo, posla Skakač. Ali drugi deo si ti. Moraš da ostaneš kao Mladi Bik. Vučji odraz u vodi, koji se mreška i rasipa kako ga talasići prelaze.
„Ne razumem."
Snaga ovog mesta, Skakač mu posla sliku vuka isklesanog u kamenu, jeste snaga tebe. Vuk se na trenutak zamisli. Stoj. Ostani. Budi ti.
To poslavši, vuk ustade i udalji se, kao da se priprema da se zaleti i skoči na Perina. To je i ranije radio, nekako prisiljavajući Perina da ode iz vučjeg sna.
Međutim, Perin ga je ovoga puta spremno čekao. Nagonski, Perin ga odgurnu. Vučji san se zamreška oko njega, ali opet očvrsnu. Skakač se odbi od Perina, mada je trebalo da ga teški vuk obori na tle.
Skakač odmahnu glavom, kao da je ošamućen. Dobro, posla kao da je zadovoljan. Dobro. Učiš. Opet.
Perin se pripremi taman na vreme da ga Skakač opet tresne. Perin zareža, ali ostade na nogama.
Ovamo, posla mu Skakač sliku polja pokrivenog pšenicom. Skakač nestade, a Perin pođe za njim. Čim se pojavi, vuk tresnu o njega i umom i telom.
Perin ovoga puta pade na tle, a sve se oko njega zamreška i zadrhta. Osećao je kako ga nešto istiskuje i primorava da ode iz vučjeg sna u svoje obične snove.
Ne!, pomislio je, držeći se slike sebe kako kleči među tom pšenicom. On jeste tu. Zamislio ju je opipljivu i stvarnu. Osetio je miris zrnevlja, vlagu u vazduhu punom mirisa zemlje i opalog lišća.
Krajolik se učvrsti. Borio se za dah, klečeći na zemlji, ali i dalje je bio u vučjem snu.
Dobro, posla mu Skakač. Brzo učiš.
„Nemam drugog izbora", odgovori Perin, dižući se na noge.
Poslednji lov se bliži, saglasi se Skakač, šaljući mu sliku logora Belih plaštova.
Perin pođe za njim, pripremajući se. Ali nikakav napad nije usledio. Osvrnu se oko sebe, pogledom tražeći vuka.
Nešto mu se zari u um. Nije bilo nikakvih pokreta, već samo napada mislima - koji nije bio snažan kao malopređašnji, ali jeste bio neočekivan. Perinu jedva pođe za rukom da mu se odupre.
Skakač pade iz vazduha, skladno se dočekujući na tlu. Budi uvek spreman, posla mu vuk. Uvek, a naročito kada si u pokretu. Slika opreznog vuka koji njuši vazduh pre nego što izađe na otvoreni pašnjak.
„Razumem. “
Ali ne dolazi previše snažno, prekori ga Skakač.
Perin smesta primora sebe da se seti Faile i mesta gde je spavala. Svog doma. On... neznatno izblede. Koža mu nije postala providna, vučji san se nije promenio, ali on se osećao nekako izloženije.
Dobro, posla Skakač. Uvek budi spreman, ali nikada nemoj da se držiš previše snažno. To ti je kao da nosiš štene u zubima.
„To neće biti lako za održavanje u ravnoteži", primeti Perin.
U Skakačevom mirisu osećala se blaga zbunjenost. Naravno da je teško.
Perin se nasmeši. „Šta sada?“
Trčanje, posla mu vuk. Onda još vežbanja.
Vuk odjuri prema putu, kao munjeviti blesak sivog i srebrnog. Perin pođe za njim. Osećao je Skakačevu rešenost - miris neobično sličan Tamovom kada podučava izbeglice borbi. Perin se na to nasmeši.
Trčali su niz put, a Perin je vežbao da drži u ravnoteži to da ne bude u snu previše snažno, a da istovremeno bude spreman da svakog trenutka učvrsti svoj osećaj sebe. Skakač bi ga povremeno napadao, pokušavajući da ga izbaci iz vučjeg sna. To je trajalo sve dok Skakač - iznenada - nije prestao da trči.
Perin učini još nekoliko koraka, izlazeći ispred vuka, pre nego što stade. Nešto se nalazilo ispred njega. Providni ljubičasti zid sekao je put. Pružao se u nebo i u daljinu s njihove desne i leve strane.
„Skakaču?", upita Perin. „Šta je ovo?“
Pogrešno, posla Skakač. Ne bi trebalo da bude ovde. Vuk je mirisao besno.
Perin pođe napred i diže ruku da dodirne to ispred sebe, ali se pokoleba. Delovalo je poput stakla. Nikada nije video ništa ni nalik tome u vučjem snu. Da to nije nešto nalik na mehurove zla? Diže pogled ka nebu.
Zid odjednom blesnu i nestade. Perin trepnu, pa se zatetura i ustuknu. Krajičkom oka pogleda Skakača. Vuk je sedeo na zadnjim nogama i zurio u mesto gde je do maločas bio zid. Hajde, Mladi Biče, naposletku posla vuk i ustade. Vežbaćemo negde drugde.
Skakač otrča, a Perin pogleda niz put. Šta god da je taj zid bio, za sobom nije ostavio nikakav trag.
Onespokojen, Perin pođe za Skakačem.
„Plamen me spalio, gde su ti strelci?" Rodel Ituralde se popeo na vrh padine. „Hteo sam da pre sat vremena budu na prednjim kulama, kako bi ljudi sa samostrelima mogli da se odmore!"
Ispred njega je bitka treštala i vrištala, stenjala i tutnjala, urlala. Družine Troloka kuljale su preko reke, prelazeći pomoću splavova ili grubih plutajućih mostova od brvana. Troloci mrze da prelaze vodu. Potrebno je mnogo da bi se naterali na to.
Upravo zbog toga je ovo utvrđenje toliko korisno. Padina se pod nagibom pruža ka jedinom gazu razumne veličine ligama unaokolo. Na severu, Troloci su pokuljali kroz jedan prolazi iz Pustoši i naleteli pravo na reku Arinelu. Kada su pristali da budu naterani preko nje, našli su se suočeni s padinom po kojoj su bili iskopani rovovi s podignutim grudobranima i kulama za strelce povrh njih. Nema nikakvog načina da se iz Pustoši stigne do grada Maradona sem preko tog brda.