Ninaeva klimnu. Srce joj je izdajnički divlje kucalo dok su njih dve ulazile u lagume Bele kule. Rosil je nova nadzornica polaznica, a slučajno i pripadnica Žutog ađaha.
„Izvrsno, izvrsno", reče Rosil. „Mogu li ti predložiti da premestiš prsten na pretposlednji prst leve šake?"
„Možeš da predložiš", odgovori Ninaeva, ali prsten nije premestila. Ona jeste proglašena za Aes Sedai. Toga se neće odreći.
Rosil napući usne, ali ništa više ne reče. Za vreme Ninaevinog kratkog boravka u Beloj kuli, ta žena je bila neverovatno ljubazna prema njoj - što je zaista bilo pravo olakšanje. Ninaeva se navikla na to da sve Žute sestre na nju gledaju s prezirom ili u najmanju ruku nehajem. O, mislile su kako je ona veoma nadarena, a mnoge su uporno zahtevale i da ih ona podučava - ali na nju nisu gledale kao na jednu od svojih. Ne još.
Ta žena se ponašala drugačije, a nije lepo da joj zahvali na tome tako što će joj biti trn u oku. „Rosil, meni je veoma važno", objasni Ninaeva, „da ni na koji način ne pokažem nepoštovanje prema Amirlin. Ona me je proglasila za Aes Sedai. Kada bih se ponašala kao da sam samo Prihvaćena, zapravo bih podrila njene reći. Ovo iskušenje je važno - kada me je Amirlin uzdigla, ni u jednom trenutku nije kazala da ne moram da prođem kroz iskušenje. Ali ja jesam Aes Sedai.“
Rosil naheri glavu, pa klimnu. „Da, shvatam. U pravu si.“
Ninaeva zastade u tom polumračnom hodniku. „Želim da ti zahvalim, kao i drugima koje su me ovih nekoliko proteklih dana dočekale s dobrodošlicom - Nijeri i Meramor. Nisam mogla ni da pretpostavim da ćete me prihvatiti."
„Draga moja, ima nekih koje se odupiru promenama", odgovori Rosil. „Uvek će biti tako. Ali tvoja nova tkanja su zadivljujuća, a još je važnije to što su delotvorna. Što se mene tiče, to zaslužuje srdačnu dobrodošlicu."
Ninaeva se nasmeši. „A sad", nastavi Rosil dižući jedan prst. „Ti možda jesi Aes Sedai u očima Amirlin i Kule, ali običaj je i dalje na snazi. Molim te, više nema pričanja dok se ne završi obred."
Vižljasta žena opet povede, a Ninaeva pođe za njom, ugrizavši se za jezik da joj ne bi odgovorila. Neće dozvoliti da je savlada usplahirenost.
Silazile su sve dublje u Kulu, pa je ona osećala sve veću bojazan iako je čvrsto rešila da bude spokojna. Ona jeste Aes Sedai i savladaće to iskušenje. Ovladala je sa svih stotinu tkanja. Nema nikakve potrebe da se brine.
Samo što se neke žene nikada ne vrate sa svog iskušenja.
Ti podrumi su odisali veličanstvenom lepotom. Glatki kameni pod bio je pažljivo poravnan. Visoko na zidovima gorele su svetiljke, koje je verovatno neka sestra ili Prihvaćena zapalila pomoću Jedne moći. Tu dolazi malo ljudi i većina prostorija koristi se za skladištenje. Činilo joj se traćenjem da se neko toliko stara za mesto u koje se retko zalazi.
Nakon izvesnog vremena, stigoše do dvokrilnih vrata tako velikih da je Rosil morala da upotrebi Jednu moć kako bi ih otvorila. Ovo je nagoveštaj, pomislila je Ninaeva prekrštajući ruke. Zasvođeni hodnici, ogromne dveri. Sve to služi da bi se Prihvaćenima pokazala sva važnost onoga što će upravo učiniti.
Ogromne dveri lagano se otvoriše i Ninaeva natera samu sebe da savlada drhtavicu koja ju je obuzela. Poslednja bitka samo što nije otpočela. Ona će proći kroz to iskušenje. Ima važna posla.
Visoko uzdignute glave, uđe u odaju, koja je bila zasvođena i po čijem su obodu bile postavljene podne svetiljke. U središtu prostorije isticao se jedan veliki ter’angreal. Reč je bila o eliptičnom obličju, koje je bez ikakve potpore stajalo oslonjeno jednim krajem.
Mnogi ter’angreali deluju potpuno obično. U ovom slučaju nije bilo tako: taj elipsoid je očigledno načinjen pomoću Jedne moći. Bio je od metala, ali svetlost je menjala boju kako se odbijala o njegove srebrnaste strane, zbog čega se činilo da se ta stvar presijava i meškolji.
„Poslušaj", svečano se oglasi Rosil.
U prostoriji su bile i druge Aes Sedai. Po jedna iz svakog ađaha, uključujući - nažalost - i Crveni. Sve su bile Predstavnice, što je bilo neobično, možda zbog Ninaevine zloglasnosti u Kuli. Serin iz Smeđeg, Jukiri iz Sivog, Barasina iz Crvenog. U oči joj je upalo to što je iz Žutog prisutna bila Romanda; ona je uporno zahtevala da uzme učešća u svemu tome. Za sada se prema Ninaevi ponašala veoma strogo.
Došla je i sama Egvena. To je jedna više nego što je to uobičajeno, pa još i Amirlin pored svega toga. Ninaeva pogleda Amirlin pravo u oči, a Egvena klimnu. Za razliku od iskušenja prilikom obreda kojim se polaznica uzdiže do Prihvaćene - koje se u potpunosti vrši ter’angrealom - za vreme ovog iskušenja sestre će se truditi da nateraju Ninaevu da im se dokaže. A Egvena će biti među najstrožima - kako bi pokazala da je bila u pravu kada je uzdigla Ninaevu.
„Dolaziš sa neznanjem, Ninaeva al’Mera", obrati joj se Rosil. „Kako ćeš otići?"
„Poznajući sebe", odgovori Ninaeva.
„Iz kog razloga si pozvana ovamo?"
„Da bih bila iskušana."
„Iz kog razloga bi trebalo da budeš iskušana?"
„Da bih dokazala da sam dostojna", odgovori Ninaeva.
Nekoliko žena se namršti, uključujući i Egvenu. To nisu bile prave reći. Ninaeva je trebalo da kaže kako želi da sazna je li dostojna ili nije. Ali ona je već Aes Sedai, pa je samim tim i dostojna. Samo to mora da dokaže ostalima.
Rosil se zagrcnu, ali nastavi: „A... čega bi trebalo da se pokažeš dostojnom?"
„Da nosim šal koji mi je dat", odgovori Ninaeva. Nije to rekla da bi bila bahata. Opet je iznela istinu, po njenom viđenju. Egvena ju je uzdigla. Ona već nosi taj šal. Zašto bi se pretvarala da nije tako?
To iskušenje se sprovodi u odeždi Svetlosti, pa je počela da skida haljinu.
„Uputiću te“, kaza joj Rosil. „Videčeš ovaj znak na tlu." Diže prste, obrazujući tkanja koja načiniše blistavo znamenje na vazduhu. Šestokraku zvezdu, koju su tvorila dva preklopljena trougla.
Serin prigrli Izvor i izradi tkanje Duha. Ninaeva potisnu poriv da i sama prigrli Izvor.
Samo još malo, pomislila je. A onda niko više neće moći da sumnja u mene.
Serin je dotaknu tkanjem Duha. „Seti se onoga čega se moraš setiti", promrmlja.
To tkanje ima nekakve veze s pamćenjem. Čemu li služi? Šestokraka zvezda lebdela je pred Ninaevinim očima.
„Kada vidiš taj znak, smesta ćeš poći prema njemu", reče joj Rosil. „Idi ravnomernim korakom, ne žureči niti zastajkujući. Izvor smeš da prigrliš tek kada stigneš do njega. Potrebno tkanje mora smesta da otpočne i ne smeš da odeš od tog znaka sve dok se ne završi."
„Seti se onoga čega se moraš setiti", ponovo kaza Serin.
„Kada tkanje bude završeno", nastavi Rosil, „opet ćeš videti onaj znak, koji će obeležavati put kojim moraš otići - opet ravnomernim korakom i bez kolebanja."
„Seti se onoga čega se moraš setiti."
„Stotinu puta ćeš tkati, po redu koji ti je pokazan i sa savršenom staloženošću."
„Seti se onoga čega se moraš setiti", poslednji put reče Serin.
Ninaeva oseti kako tkanje Duha pada preko nje. Prilično liči na Lečenje. Skide haljinu i dugu košulju ispod nje dok druge sestre kleknuše pored ter’angreala, izvodeći zamršena tkanja koja su koristila svih Pet moći. Zbog tih tkanja ter’angreal jarko zasija, a boje na njegovoj površini stadoše da se menjaju i mreškaju. Rosil se nakašlja, a Ninaeva pocrvene i pruži joj svoju odeću, a onda skide svoj prsten Velike zmije i stavi ga preko nje, a za njim i Lanov prsten, koji obično nosi oko vrata.
Rosil prihvati njenu odeću. Ostale sestre bile su potpuno obuzete svojim poslom. U središtu ter’angreala zablešta jarka bela svetlost, a onda on stade lagano da se okreće, tarući se o kamen.