Poslužavnik pade na pod, uz prigušeni tresak.
Porcelanske šoljice se razbiše, a čaj pljusnu kroz vazduh. Perin se munjevito okrenu, psujući, a nekoliko Devica skoči na noge, hvatajući se za noževe za pojasima.
Majgdin ustade, delujući zgranuto, dok su joj ruke klonule niz bokove. Poslužavnik je pao tačno ispred nje.
„Majgdin!" kaza Faila. „Jesi li dobro?"
Služavka s kosom boje sunca okrenu se ka Perinu, delujući ošamućeno. „Milostivi, ako ti je po volji, da li bi ponovio to što si kazao?"
„Šta?“, upita Perin. „Ženo, šta je bilo?"
„Kazao si da je jedan od Izgubljenih boravio u Andoru", smireno mu odgovori Majgdin, pa ga pogleda oštro kao da je Aes Sedai. „Jesi li siguran u to što si čuo?"
Perin opet lepo sede na jastučić, pa se počeša po bradi. „Koliko je to moguće. Prošlo je neko vreme, ali znam da je Rand bio ubeđen u to. Borio se s nekim u andorskoj palati, koristeći Jednu moć."
„Ime mu je bilo Gebril", javi se Sulin. „Bila sam tamo. Munje su sevale iz vedrog neba i nije bilo nikakve sumnje da je to zbog Jedne moći. Bio je to jedan od Izgubljenih."
„U Andoru je bilo ljudi koji su tvrdili da je Kar’a’karn pričao o tome", dodade Edara. „Kazao je da je taj Gebril upotrebio zabranjena tkanja na mokrozemce u dvoru, izvrćući im misli i čineći da rade sve što on poželi.“
„Majgdin, šta je bilo?“, upita Perin. „Svetlosti, ženo - on je sada mrtav! Ne moraš da se plašiš."
„Morate da me izvinite", odgovori Majgdin, pa izađe iz paviljona, ostavljajući za sobom poslužavnik i parčad porcelana, belog kao kost, raštrkanu po podu.
„Kasnije ću videti kako je", posramljeno kaza Faila. „Uznemirila se što je saznala da je živela tako blizu jednog Izgubljenog. Znate, ona je iz Kaemlina."
Ostali klimnuše, a druge sluge pođoše da počiste razbijeno posuđe. Perin shvati da neće dobiti više čaja. Budalo, pomislio je. Veći deo svog života proživeo si bez mogućnosti da naručuješ čaj kad ti se prohte. Nećeš sada umreti ako ne dobiješ novu šoljicu čim mahneš rukom.
„Hajde da nastavimo", kaza pa se namesti na jastučiće. Nikada se nije osećao udobno na tim plamenim stvarima.
„Moj izveštaj je završen", reče Seonid, ne obraćajući pažnju na sluškinju koja je čistila parčad porcelana ispred nje.
„Moja pređašnja odluka i dalje je na snazi", reče Perin. „Važno je da se postaramo za Bele plaštove. Nakon toga ćemo otići u Andor i ja ću porazgovarati sa Elejnom. Grejdi, kako si ti?"
Preplanuli i izborani Aša’man, u crnom kaputu diže pogled na mestu gde je sedeo. „U potpunosti sam se oporavio od svoje bolesti, milostivi, a i Niejld je skoro ozdravio."
„I dalje mi izgledaš umorno", kaza mu Perin.
„Jesam", odgovori Grejdi, „ali plamen me spalio ako se ne osećam bolje nego kada sam radio u polju pre nego što sam otišao u Crnu kulu."
„Vreme je da počnemo da neke od ovih izbeglica vraćamo tamo gde im je mesto", reče mu Perin. „Možeš li duže da otvaraš kapiju pomoću tih krugova?"
„Nisam baš siguran. To je zamorno čak i u krugu. Možda još više. Ali uz žensku pomoć, mogu da otvorim mnogo veću kapiju - dovoljno široku da se proteraju dvoja kola."
„Dobro. Počećemo tako što ćemo obične ljude poslati kući. Svako ko se vrati tamo gde mu je mesto biće jedno breme manje na mojim plećima."
„A šta ako ne žele da odu?", upita Tam. „Perine, mnogi od njih su počeli obuku. Znaju šta se bliži i radije bi se s time suočili ovde - s tobom - nego da drhte u svojim domovima."
Svetlosti! Zar u tom taboru nema ljudi koji žele da se vrate svojim porodicama? „Zacelo ima nekoga ko želi da se vrati."
„Nekoga", saglasi se Tam.
„Seti se", podseti ga Faila, „da su Aijeli oterali nejake i stare."
Arganda klimnu. „Bacio sam pogled na te ljude. Sve više i više gai'šaina budi se iz svoje učmalosti, a prekaljeni su kada se probude. Prekaljeni kao najtvrđi vojnici koje sam u životu poznavao."
„Neki od njih će želeti da vide šta im je s porodicama", dodade Tam, „ali samo ako im dozvoliš da se vrate. I oni vide ovo nebo. Znaju šta se bliži."
„Za sada ćemo poslati one koji žele da odu i budu u svojim domovima", reče Perin. „Sa ovim ostalima ne mogu da se nosim dok ne završim s Belim plaštovima."
„Izvrsno", željno kaza Galen. „Jesi li pripremio napad?"
„Pa“, reče Perin, „računam da ćemo ih napasti s mojim strelcima i onima koji usmeravaju i uništiti, ako će oni već da se poredaju."
„Odobravam taj plan", reče mu Galen, „sve dok moji ljudi mogu da se u jurišu postaraju za preostalu rulju."
„Balvere", kaza Perin, „pošalji pismo Belim plaštovima. Reci im da ćemo se boriti s njima i da bi trebalo da oni odaberu mesto."
Rekavši te reči, osetio je neku čudnu nevoljnost. Činilo mu se velikim traćenjem da pobije tako mnogo ljudi koji mogu da se bore protiv Senke. Ali nije znao kako da to izbegne.
Balver klimnu, mirišući ratoborno. Šta li su to Beli plaštovi njemu učinili? Memljivi pisar je njima bio opčinjen.
Sastanak poče da se rastura. Perin priđe otvorenoj strani šatora i stade da posmatra odvojene skupine kako odlaze. Alijandra i Arganda išle su ka svom delu tabora. Faila se šetala pored Berelajn; za divno čudo, njih dve su čavrljale. Po njihovim mirisima, osećao je da su besne jedna na drugu, ali zvučale su kao prijateljice. Šta li one smeraju?
Samo je nekoliko vlažnih mrlja na podu šatora podsećalo na ispušteni poslužavnik. Šta to nije u redu s Majgdin? Takvo neuobičajeno ponašanje veoma je uznemirujuće; nakon njega prečesto sledi nekakvo pokazivanje moći Mračnoga.
„Milostivi?" začu se jedan glas, propraćen tihim kašljanjem. Perin se okrenu i shvati da Balver čeka iza njega. Pisar je stajao s rukama sklopljenim ispred sebe, delujući kao hrpa granja na koju su deca natakarila neku staru košulju i kaput.
„Da?“, upita Perin.
„Dok sam bio u poseti učenjacima u Kairhijenu, slučajno sam načuo nekoliko, ovaj, zanimljivih stvari."
„Našao si svoje potrepštine, zar ne?"
„Da, da. Sasvim sam snabdeven. Molim te, sačekaj trenutak. Ubeđen sam da če te zanimati ove stvari koje sam načuo.“
„Samo napred“, kaza mu Perin, vraćajući se u paviljon. U međuvremenu su otišli svi sem njih.
Balver mu se tiho obrati. „Najpre, milostivi, izgleda da su Deca Svetla u savezu sa Seanšanima. To je sada opštepoznato i zabrinut sam zbog mogućnosti da je vojska ispred nas zapravo podmetnuta kako bi...“
„Balvere“, prekide ga Perin, „znam da mrziš Bele plaštove, ali tu si mi vest saopštio već šest puta.“
„Da, ali...“
„Neću da čujem ništa više o Belim plaštovima", prekide ga Perin, dižući ruku. „Sem ako to nisu tačno određene novosti o ovoj vojsci ispred nas. Znaš li nešto takvo?"
„Ne, milostivi."
„Onda dobro. Jesi li hteo da mi kažeš još nešto?"
Balver ničim nije pokazivao razdraženost, ali Perin je u njegovom mirisu osećao nezadovoljstvo. Svedost zna da Beli plaštovi moraju da odgovaraju za mnogo toga i Perin nimalo ne krivi Balvera zbog mržnje koju oseća prema njima, ali to je već počelo da ga zamara.
„Pa, moj lorde", nastavi Balver, „usudio bih se da kažem kako su priče o tome da Ponovorođeni Zmaj želi da sklopi primirje sa Seanšanima više od pukih glasina. Nekoliko izvora pominje da se on obratio njihovom vođi sa zahtevom za sklapanjem mira."
„Ali šta je uradio s rukom?", upita Perin, raspršujući još jednu Randovu prikazu koja mu se ukazala.
„Izvinjavam se, milostivi, šta si to rekao?"