Iako Srodnice toga nisu bile svesne, Aes Sedai iz Kule znale su za njihovo postojanje gotovo od samog početka, međutim, ratovi im nisu ostavljali vremena da se s njima i obračunaju. Po završetku ratova Kula je shvatila da njenim namerama možda i ne odgovara iskorenjivanje Srodnica. Pre tog vremena, većina pobegulja je stvarno i uspevala da pobegne, nezavisno od toga šta je Kula javno tvrdila, no otkada su Srodnice počele da im pomažu, Kula je tačno znala kuda će se svaka pobegulja zaputiti i uspevala je da ih uhvati, u devet od deset slučajeva. Pošto su stalno dolazile u Baraštu i odlazile iz nje (a kasnije i u Ebou Dar i iz njega), pokušavajući tako da sakriju svoje postojanje i brojnost – nikada ne ostajući na jednom mestu duže od deset godina kako neko ne bi primetio da one ne stare uobičajenom brzinom – Kula je verovala kako ih ima tek šačica, a one su se u svakom slučaju trudile da ne budu upadljive. Da bi koristila Srodnice kao zamku, Kula je odlučila da ih ostavi na miru, za razliku od drugih sličnih grupa kroz istoriju, a da samo postojanje Srodnica čuva kao tajnu poznatu samo punim Aes Sedai.
Srodnice nemaju zakone, samo pravila, koja su delimično zasnovana na pravilima za polaznice i Prihvaćene u Beloj kuli, a delom na neophodnosti da ostanu skrivene. Kao što se moglo i očekivati, uzevši u obzir njihovo poreklo, one ta pravila veoma čvrsto primenjuju na sve svoje članice.
Nedavni otvoreni razgovori između Aes Sedai i Srodnica, iako poznati samo šačici sestara, doneli su mnoga iznenađenja, uključujući spoznaju da Srodnica ima dvostruko više negoli Aes Sedai, kao i to da su neke i više od stotinu godina starije nego bilo koja Aes Sedai koja je živela još pre Troločkih ratova. O uticaju ovih otkrića – kako na Aes Sedai tako i na Srodnice – još uvek se raspravlja. V. i Kružok pletilja,
stegonoša Seanšanski čin po položaju jednak barjaktaru.
Šara Tajanstvena zemlja na istoku Aijelske pustare. Od svih dobara najpoznatija je po proizvodnji svile i belokosti. Zaštićena je negostoljubivom prirodom i opasana zidinama. O Šari se malo toga zna jer narod te zemlje vredno čuva tajne njihove kulture. Stanovnici Šare poriču da su bili pogođeni Troločkim ratovima, iako Aijeli tvrde drugačije. Ne priznaju ni da se desio pokušaj napada koji je predvodio Artur Hokving, iako tom događaju mogu da posvedoče brojni pripadnici Morskog naroda. Ono malo podataka koji su procureli otkrivaju da u Šari vlast drži jedan svemoćni vladar – š’boan ako je žena, š’botaj ako je muškarac. Vladavina traje tačno sedam godina, posle čega vladar umire, a vlast se prenosi na supružnika tog vladara koji vlada sedam godina i umire. Ovaj obrazac se ponavlja od Slamanja Sveta. Stanovnici Šare na ove smrti gledaju kao na volju Šare Točka.
Ajad su stanovnici Šare koji mogu da usmeravaju, obeleženi tetovažom na licu odmah po rođenju. Ženski pripadnici Ajada strogo primenjuju zakone. Za seksualni odnos između Ajada i nekoga ko nije Ajad zapredena je smrtna kazna, i za onoga ko nije Ajad, ali i za Ajada ako se ne može dokazati da je postojala prinuda. Dete rođeno iz takvog odnosa pušta se da umre izloženo prirodnim pojavama. Muški Ajadi koriste se samo za rasplod. Oni nemaju nikakvo obrazovanje, čak ne znaju da čitaju i pišu, a kada napune dvadeset prvu godinu ili počnu da usmeravaju – šta god se prvo desi – ubijaju se i tela im se spaljuju. Navodno, Ajad usmerava Jednu moć samo na komandu š’boana ili š’botaja, i uvek je okružen ajadskim ženama.
Čak je i sam naziv ove države pod znakom pitanja. Poznato je da je stanovnici zovu mnogim imenima, uključujući tu i nazive: Šamara, Ko’dansin, Tomaka, Kigali i Šibuja.
Šen an Kalar Na Starom jeziku „Družina Crvene ruke“. (1) Legendarna družina heroja koja je imala mnogo poduhvata, da bi na kraju izginula u odbrani Maneterena kada je ta zemlja bila uništena u Troločkim ratovima. (2) Vojna jedinica koju je, gotovo slučajno, stvorio Met Kauton, a postavljena je po uzoru na vojne jedinice u dobu što se smatra vrhuncem vojne umetnosti – u danima Artura Hokvinga i vekovima neposredno pre toga.
Taborvin, Breana Nekada dokona bogata kairhijenska plemkinja koja je izgubila bogatstvo i položaj i pala na položaj služavke, sada u ozbiljnoj ljubavnoj vezi sa čovekom kojeg bi nekada prezirala.
Taborvin, Dobrejn Kairhijenski lord. Trenutno domostrojitelj u službi Ponovorođenog Zmaja u Kairhijenu.
Tarabon Zemlja koja izlazi na Aritski okean. Nekada velika trgovačka sila, najpoznatija po tepisima, bojama i vatrometima esnafa iluminatora. Teška su vremena za Tarabon. Uništen bezvlašćem i građanskim ratom koji se odvijao uporedo s ratom protiv Arad Domana i Zmajuzakletih, bio je lak plen za Seanšane koji ga čvrsto drže pod vlašću. Uništili su podružnicu esnafa iluminatora, a od njih napravili da’kovejl. Čini se da je većina Tarabonaca zadovoljna činjenicom da su Seanšani uspostavili mir u zemlji i omogućili im da nastave s njihovim uobičajenim životom, te nemaju namere da započinju novi rat protiv Seanšana kako bi ih proterali iz zemlje. Međutim, pojedini lordovi i vojnici koji su ostali van seanšanskog uticaja bore se da povrate vlast.
Tragači Formalnije, Tragači za istinom – organizacija u službi seanšanskog vladara koja se bavi uhođenjem i održavanjem reda i mira. Imaju široka ovlašćenja iako su većinom da’kovejl i vlasništvo carske porodice. Čak i pripadnik Krvi može biti uhapšen ukoliko ne odgovori na pitanje koje mu je postavio Tragač ili uskrati potpunu saradnju – pojam saradnje pobliže određuje sam Tragač – a takav problem će izneti pred caricu lično. Tragači svoje izveštaje šalju nižim Šakama, koje nadgledaju i Osluškivače. Njihova uloga je aktivna, za razliku od Osluškivača. Većina Tragača smatra da Šake ne prenose dalje dovoljan broj informacija. Tragači koji su da’kovejl na ramenima imaju istetoviranog gavrana i/ili kulu. Oni, za razliku od pripadnika Mrtve straže, nevoljno i retko pokazuju svoje gavranove, delom i stoga što to otkriva ko su. V. i Ruka, Osluškivači.
valute Nakon mnogih stoleća trgovine, određeni izrazi za novac ustalili su se u svim zemljama: krune (najkrupniji po veličini), marke i peniji. Krune i marke mogu biti kovane od zlata ili srebra, dok peniji mogu biti od srebra ili bakra, pri čemu se ovi potonji često jednostavno nazivaju bakrenjaci. Međutim, u različitim zemljama ovi novčići su različite veličine i težine. Čak su i u okviru jedne države razni vladari kovali različite novčiće. Usled trgovine, novac mnogih država može da se nađe skoro svuda, te upravo iz tog razloga bankari, zelenaši i trgovci koriste terazije kako bi odredili vrednost određenog novčića. Čak se i velike količine novca mere.
Najteži novac potiče iz Andora i Tar Valona i u tim mestima vrednosti jesu: 10 bakarnih penija = 1 srebrni peni; 100 srebrnih penija = 1 srebrna marka; 10 srebrnih maraka = 1 srebrna kruna; 10 srebrnih kruna = 1 zlatna marka; 10 zlatnih maraka = 1 zlatna kruna. U poređenju s tim, u Altari, gde krupniji novčići sadrže manje zlata ili srebra, vrednosti su: 10 bakarnih penija = 1 srebrni peni; 21 srebrni peni = 1 srebrna marka; 20 srebrnih maraka = 1 srebrna kruna; 20 srebrnih kruna = 1 zlatna marka; 20 zlatnih maraka = 1 zlatna kruna.
Jedina papirna valuta jesu „menice“, koje izdaju bankari, a oni se obavezuju da će po predaji menice isplatiti određenu količinu zlata i srebra. Zbog velikih udaljenosti između gradova, vremena potrebnog za putovanje od grada do grada, poteškoća u novčanoj razmeni na velikim daljinama, menice se u punoj vrednosti prihvataju u gradu blizu banke koja je menicu izdala, ali možda se u nekom daljem gradu prihvataju po nižoj vrednosti. Uopšteno govoreći, neko ko namerava da dugo putuje sa sobom će nositi jednu ili više menica koje će po potrebi razmenjivati za novac. Menice obično prihvataju samo bankari ili trgovci, a nikada se ne koriste u radnjama.