A onda se jedna žena žute kose pojavila pored Pontera; ona nije bila tu do tog trenutka i izgledala je prilično umorno. Stajala je na vrhovima prstiju i usnama pritiskala Ponterov obraz; on joj se široko nasmešio.
Robot je po Dernovom naređenju okrenuo kameru i Adikor je video da je problem mnogo veći nego što je Džasmel mislila. Da, kabl je prolazio kroz otvor, ali otvor se nije nalazio blizu nekog od zidova pećine. Nalazio se usred prostorije, u vazduhu, nekoliko dužina tela iznad zemlje, i barem toliko od najbližeg zida. Nije bilo ničega na šta bi mogli da naslone merdevine.
„Da li može da se popne uz taj kabl?“ — pitao je Adikor.
Dern je slegao ramenima. „On je, sigurno, mnogo teži od robota. Možda bih mogao da ga povučem... ali...“
„Ali ako kabl pukne, Ponter će pasti i verovatno slomiti kičmu.“
„Da li možemo da mu bacimo jači kabl?“ — pitala je Džasmel.
„Kada bismo imali jači kabl“, rekao je Dern, klimajući glavom. „Ali nemam pojma gde ovde da pronađem jači kabl. Morao bih da odem do svoje radionice na površini zemlje, ali za to bi mi trebalo previše vremena.“
Međutim, iako su Gliksini bili slabunjavi, bili su snalažljivi. Njih četvorica su pridržavala merdevine svom svojom snagom. Nisu bile naslonjene ni na šta, ali vikali su nešto Ponteru, verovatno ga podstičući da pokuša da se popne.
Ponter je pritrčao merdevinama i spremao se da stane na prvu prečku, iako nisu bile baš previše čvrste. Iznenada, žena sa žutom kosom potrčala je ka njemu i dodirnula mu ruku. On se okrenuo i podigao obrve iznenađeno. Gurnula mu je nešto u drugu ruku i ponovo pritisnula svoje lice uz Ponterove grudi. On se ponovo nasmešio, a onda počeo da se penje uz merdevine koje su Gliksini držali.
Merdevine su se sve više i više ljuljale kako se Ponter penjao i Adikorovo srce je sve brže tuklo, jer mu se činilo da će pasti, ali još Gliksina je pritrčalo u pomoć, i merdevine su učvršćene i Ponter je pružio ruku pokušavajući da zgrabi kabl na mestu na kojem se nalazio otvor. Merdevine su se zaljuljale, levo-desno, i Ponter je posegnuo za kablom, promašio ga, onda ponovo posegnuo i —
Kontrolna kutija koju je držao Dern bila je povučena. Ponter je uhvatio kabl.
Adikor, Džasmel i Dern požurili su do otvora: Džasmel i Dern su zauzeli mesta tačno iznad njega, a Adikor, tražeći da li postoji nešto što bi mogao da učini da bi im pomogao, kretao se iza njih i —
Adikor je uzdahnuo.
Video je Ponterovu glavu kako se pojavljuje niotkuda i iz tog ugla Adikor je mogao da vidi njegov vrat koji je delovao kao da je odsečen nekim ogromnim sečivom. Dern i Džasmel su pomagali Ponteru da se izvuče, a Adikor je posmatrao, zapanjen, dok se sve više i više njegovog voljenog Pontera pomaljalo kroz otvor koji se sada oblikovao prema njegovom telu, a ivica se pomerala duž njegovog tela. Pojavila su se i ramena, pa grudni koš sa srcem i plućima, a onda i stomak, i noge i —
Ponter je bio tu! Ceo je bio tu!
Adikor je jurnuo ka Ponteru i čvrsto ga zagrlio. I Džasmel je zagrlila svoga oca. Svo troje su se smejali i plakali. Konačno se odvojivši od njega Adikor je rekao: „Dobro došao natrag! Dobro došao natrag!“
„Hvala ti“, rekao je Ponter, široko se osmehivši.
Dern se malo udaljio od njih, da im ne smeta. Adikor ga je ugledao. „Oprosti nam“, rekao je. „Ovo je Ponter Bodit — a ovo je Dern Kord, inženjer koji nam je pomogao.“
„Prijatan dan“, rekao je Ponter Dernu. Ponter je krenuo ka njemu i —
„Ne!“ — povikao je Dern.
Ali, bilo je prekasno. Ponter je za sobom povukao zategnuti kabl i on je pukao i onaj deo koji se nalazio u svetu Gliksina je propao kroz otvor i kapija je nestala uz bljesak plavičaste svetlosti.
Dva sveta su bila ponovo razdvojena.
Poglavlje 46
Dern je, očigledno se osećajući kao putnička kabina bez putnika, otišao i vratio se na površinu, ostavivši nasamo porodicu koja se ponovo našla zajedno. Ponter, Adikor i Džasmel su otišli u malu sobu za jelo u kvantno-kompjuterskoj laboratoriji.
„Nisam verovao da ću vas ponovo videti“, rekao je Ponter, blistajući od sreće i gledajući Adikora i Džasmel. „Nijedno od vas dvoje.“
„I mi smo mislili to isto“, rekao je Adikor.
„Da li ste dobro?“ — pitao je Ponter. „Da li su svi dobro?“
„Da, ja sam dobro“, rekao je Adikor.
„A Megameg? Kako je draga mala Megameg?“
„Dobro je“, odgovorila je Džasmel. „Ona nije stvarno shvatila šta se događa.“
„Jedva čekam da je vidim“, rekao je Ponter. „Nije mi važno što je još sedamnaest dana preostalo do vremena Kada dvoje postaje jedno, otići ću sutra u Centar i čvrsto je zagrliti.“
Džasmel se nasmešila. „Ona bi volela da to učiniš, tata.“
„Šta je sa Pabo?“
Adikor se nasmejao. „Njoj užasno nedostaješ. Stalno trči na svaki zvuk nadajući se da to ti dolaziš.“
„Dobra kuca“, rekao je Ponter.
„Kaži, tata“, počela je Džasmel, „šta ti je ona žena dala?“
„Oh“, rekao je Ponter, „nisam ni ja još pogledao. Da vidimo...“
Stavio je ruku u džep neobičnih pantalona i izvukao komad presavijene bele tkanine. Pažljivo ju je odmotao. Unutra se nalazio zlatan lanac i na njemu privezak napravljen od dve jednostavne šipčice nejednake dužine, ukrštene na mestu koje se nalazilo na jednoj trećini dužine od početka duže šipčice.
„To je divno!“ — uzviknula je Džasmel. „Šta je to?“
Ponter je podigao obrve. „To je simbol sistema verovanja kojem neki od njih pripadaju.“
„Ko je bila ta žena?“ — pitao je Adikor.
„Moja prijateljica“, rekao je Ponter tiho. „Njeno ime je — mogu da izgovorim samo prvi slog — Mer.“
Adikor se nasmejao. Reč mer je na njihovom jeziku značila voljena. „Znam da sam ti rekao da treba da pronađeš novog ženskog partnera“, rekao je šaleći se, „ali nisam mislio da ćeš morati da odeš toliko daleko da bi sreo neku koja može da te trpi.“
Ponter se nasmešio, ali izgledalo je kao da to čini sileći se. „Bila je veoma ljubazna“, rekao je.
Adikor je dobro poznavao svog partnera i shvatio je da će, ma šta da ima da mu ispriča, on to učiniti onda kada to bude želeo. A ipak...
„Kada već govorimo o ženama“, počeo je Adikor, „ja sam imao neka posla sa Klastinim ženskim partnerom dok tebe nije bilo.“
„Sa Daklar!“ — rekao je Ponter. „Kako je ona?“
„Zapravo“, počeo je Adikor, pogledavši u Džasmel, „postala je prilično poznata u tvom odsustvu.“
„Zaista?“ — pitao je Ponter. „Zbog čega?“
„Zato što je podnela tužbu za ubistvo.“
„Ubistvo!“ — uzviknuo je Ponter. „Ko je ubijen?“
„Ti“, rekao je Adikor, mrtav ozbiljan.
Ponter je širom otvorio usta.
„Bio si nestao, znaš“, rekao je Adikor, „i Bolbej je mislila — “
„Ona je mislila da si me ti ubio?“ — rekao je Ponter ne verujući.
„Pa“, rekao je Adikor, „ti jesi bio nestao, a rudnik je toliko dubok i okružen stenama da u paviljonu sa Arhivom alibija nisu mogli da prime signale koje emituju naši Pratioci i Bolbej je to predstavila kao savršen zločin.“
„Neverovatno“, rekao je Ponter, odmahujući glavom. „Ko je govorio u tvoju korist?“
„Ja“, rekla je Džasmel.
„Dobra devojčica“, rekao je Ponter, ponovo je zagrlivši. Zatim je rekao: „Adikore, žao mi je što si morao da prođeš kroz sve to.“