Выбрать главу

  А ако Ќе корсар, бори се и не плачи!

  Послед®а борба Ќе наравно наЌтежа,

  У рукама секира коЌу Ќе ¤елат носио!

  Кад си  ут, притисак ниЌе мали,

  И страх, ко коприве коси!

  Други момци су упали у борбу,

  Откуд агилност у гонерима!

  Вероватно од оца Руса воЌника,

  Кога су власти одлучиле да издаЌу!

  И ру а Ќе одЌедном променила мисли,

  Сада су корсари одлични -

  Овде Ќе цео трг ве· узаврео од нереда,

  Борци су кренули у напад са улице!

  Десило се нешто што Ќе ретко, али се дешава;

  Опет су прекинули пет у на ко®у!

  А какав Ќе богат човек, мучи сироти®у -

  Не знаЌу·и какав Ќе то рат!

  Брод поново зароб ен - Црни Ро¤ер поново,

  Опет смо заЌедно, море Ќе крма!

  Да, Ќа сам убица - само веома  убазан,

  А мени Ќе Ќадник као брат!

  Па хаЌде да певамо док Ќе пет а слободна,

  Делите са сиромашнима и живите у забави!

  Корсар душе жели да постане племенит,

  НиЌе ти по во и кад си игра у кавезу!

  Дечак Ќе завршио са пева®ем и лупкао своЌим босим, исклесаним дечиЌим стопалима, коЌа су, иако отврднута, била окретниЌа од ногу маЌмуна.

  И фрегата Ќе коначно заостала. И ®егова Ќедра су нестала на хоризонту.

  Капетан девоЌке се насмеЌао и приметио своЌим месождерским осмехом:

  - Па шта - ниЌе ово бекство, ве· стратешки маневар! Па шта могу бити девоЌке, нешто ре·и на ово?

  ДевоЌка са зеленом косом затресла Ќе раскошне бокове и одговорила:

  "Можда смо ово требали пропустити. Толико мушкараца на Ќедном месту. Узели бисмо их и забавили се. И то би нам причинило задово ство!

  ДевоЌка капетан Ќе певала:

  Мушкарци су смрд ива створе®а

  Од ®их, дакле, подло носи ...

  Кад би им дали рогове,

  То би била част за девоЌке!

  Џим Хокинс Ќе твитовао:

  - И Ќа сам мушкарац!

  Шефица са црвеном косом Ќе одговорила:

  - Не! Ти си дечак и увек ·еш бити дечак! Зато се немоЌте приЌав ивати!

  ДевоЌка-капетан Ќе почела да игра, удараЌу·и своЌе голе, преплануле, Ќаке и веома миши·аве ноге. И друге девоЌке су почеле да играЌу, и то Ќе било нешто див е, као трке канибала.

  Џим Хокинс Ќе такође почео да скаче и врти се. Ланац роба Ќе дугачак и нимало не омета плес.

  Па, такође, наравно, девоЌке певаЌу из свег гласа:

  Ми смо девоЌке, ми смо девоЌке разбоЌници

  Бенг бенг! Бенг бенг! А ти си мртав! Мртав!

  А девоЌке држе мушкарце под голим петама,

  Не прилази нам! Не прилази нам, или ·емо те убити!

  Џим Хокинс Ќе приметио:

  - Да, са таквом посадом, сигурно вам не·е бити досадно!

  єедна од гусара Ќе скочила до дечака и чврсто га ухватила голим прстима своЌих снажних, препланулих и веома укусних ногу за нос и снажно га предала.

  Џим вришти:

  - Ох! Тетка много боли!

  ДевоЌка се насмеЌа и одговори:

  - Стрпи се, момче, би·еш атаман!

  Дечак роб Ќе викнуо:

  - єа ·у заузети твоЌе место!

  ДевоЌка капетан одговори са осмехом:

  - Не слика човека место, него човек место!