Выбрать главу

Таким образом, мы видим у Нила гибкость и свободу в выборе средств, которые лучше всего способны помочь монаху в достижении цели. Главный принцип его исихастской духовности, который мы приводили неоднократно и которым он заключает свой Устав, всегда ярко выделяется перед взором ученика, словно маяк, что обещает защиту и указывает путь к тому, как сохранять иерархию ценностей и соразмерять желанную цель и средства достижения цели. Нил кратко формулирует это так: «Угодные Богу делания совершая: пение, молитву, чтение и поучение в духовном, рукоделие и исполнение какой-либо работы — и внутренним человеком с Богом соединяясь, сколько по силам, во благих делах славу да воссылаем Отцу, и Сыну, и Святому Духу — Единому в Троице Богу, ныне, и присно, и во веки веков. Аминь».[82]

Сказанное нами о типе исихазма Нила, и, в первую очередь, о его точном следовании Синайским Отцам, позволяет уверенно утверждать, что Нил, как первый серьезный исихаст в России, перенес в Россию лучшее в исихастской традиции. Как было справедливо указано Фэри фон Лилиенфельд, Нила ни в каком смысле нельзя связывать с «паламитским» исихазмом, как это стремились делать многие «нео-исихасты» в России в девятнадцатом веке. Ср.: «So haben sich die russischen Neo-Palamiten des 19 und 20. Jahrhunderts auch immer auf die angeblich schon mit Nil Sorskij begonnene Tradition des Palamismus in Russland berufen! In einem gewissen Widerspruch zu diesem Bild Nils steht das Streben derselben Forscher, schon vor Nil die Wirkung des so verstandenen athonitischen 'Hesychasmus' in Russland aufzuspiiren»[83]. [Так русские нео-паламиты 19 и 20 века постоянно связывали себя с традицией паламизма в России, якобы восходящей уже к Нилу Сорскому! Этому образу Нила определенно противоречит стремление тех же исследователей проследить в России влияние так понимаемого афонского «исихазма» уже и прежде Нила. (Нем.)]

Перевод с англ. С.Хоружего, 2007

вернуться

82

Ibid., с.90.

вернуться

83

F. v. Lilienfeld. Der athonitische Hesychasmus des 14. und 15. Jahrhunderts im Lichte der zeitgenössiscnen russischen Quellen // Jahrbuch für die Geschichte Osteuropas, 1958, Neufolge 6, 5:4. Pp. 438–439.